Reciklažni centar u Novoj Varoši: Poslovanje bremenito problemima 1Foto: Pixabay/ Hans

Nakon skoro deset godina od usvajanja ovog strateškog dokumenta, reciklažni centar formiran je, međutim, jedino u Novoj Varoši. NJime gazduje Komunalno preduzeće „3. septembar“, koje zbog nedostatka radne snage i finansijskih sredstava za dodatna ulaganja nije u mogućnosti da ovu službu osposobi za rad u punom kapacitetu.

Reciklažni centar u naselju Branoševac otvoren je u drugoj polovini 2013. godine. Reč je o uređenom prostoru u kojem se otpad na propisan način prikuplja, razvrstava i tretira do oblika pogodnog za transport i dalju reciklažu. U njemu se trenutno sabira, sortira, balira i skladišti karton, papir, najlon i pet ambalaža.

– Na godišnjem nivou se u proseku tretiralo oko 30 tona kartona, osam tona najlona i oko dve do tri tone PET ambalaže. U poslednje vreme se, međutim, radi smanjenim kapacitetom jer unutar kolektiva nemamo dovoljno radnika, a ni mogućnosti novog zapošljavanja zbog još uvek važeće uredbe o zabrani zapošljavanja u državnom sektoru. Trenutno je na ovim poslovima angažovan svega jedan zaposleni. Na lokaciju Reciklažnog centra od nedavno je preseljen i vozni park preduzeća, što nam zbog skučenosti prostora pravi dodatni problem – kaže Zoran Mirosavljević, rukovodilac radne jedinice Čistoća i mehanizacija pri ovdašnjem Komunalnom preduzeću.

Reciklažno dvorište od opreme poseduje liniju za separaciju otpada, liniju i presu za baliranje, kontejnere za prikupljanje odvojenog otpada, vage za merenje bala, kao i perforator, koji se, prema rečima Mirosavljevića, koristi za bušenje plastičnih flaša i njihovu pripremu za presovanje. Na 17 lokacija u gradu postavljena su i po četiri kontejnera za prikupljanje reciklažnog otpada, koji se potom odvozi na preradu. U cilju uspešnijeg uklanjanja otpada, a i poslovanja, Reciklažni centar sarađuje sa lokalnom samoupravom, školama, bankama, kao i sa delom privrednika. Svi oni kada sakupe dovoljnu količinu uglavnom papira i kartona pozivaju radnike RC da ga pokupe i transportuju do skladišta na Branoševcu.

Prikupljeni materijal prodaje se potom ovlašćenim operaterima koji poseduju odgovarajuće dozvole u skladu sa propisima o kretanju otpada. Komunalci , međutim, nisu optimisti da će se obim posla u centru povećati u bliskoj budućnosti , jer su u ovom poslu prepušteni sami sebi, bez previše brige od strane osnivača – Opštine Nova Varoš.

– Istina je da smo Komunalnom preduzeću natovarili veliki deo poslova koji oni zbog manjka radnika ne mogu u potpunosti da odrade. Angažovani su dodatno i na uređenju grobalja i izgradnji vodovoda, tako da su desetkovani na poslovima u RC. Istina je i da se kao lokalna samouprava u dovoljnoj meri nismo bavili ovim problemom i sa takvom praksom se mora prestati. Jer su donatori , Opština i država dosta sredstava i napora uložili da se ovaj centar otvori , uz očekivanja da bi zahvaljujući ovom pogonu trebalo da se smanji broj smetlišta i u perspektivi produži vek buduće regionalne sanitarne deponije – smatra predsednik novovaroške opštine Radosav Vasiljević i obećava značajnije angažovanje lokalne samouprave na polju unapređenja rada RC.

Opremu za Reciklažni centar finansirala je Evropska unija preko programa EU PROGRES i to sredstvima u iznosu od 7,3 miliona dinara. Zahvaljujući projektu „CLEAN“ Komunalno preduzeće dobilo je i novih 68 kontejnera za razvrstavanje smeća. Otvaranje Reciklažnog centra dodatno su finansijski podržali i resorno Ministarstvo I Opština, a sve sa ciljem unapređenja životne sredine, ali i ostvarivanja profita.

– Očekujemo da bi Reciklažni centar u Novoj Varoši već do kraja 2013. godine trebalo da radi punim kapacitetom i da zapošljava desetak radnika. Otvaranje ovog pogona je u skladu sa nacionalnom i lokalnom strategijom upravljanja otpadom, ali je reciklaža važna I zbog ekonomskog razvoja. Očekivani profit za 2015. mogao bi biti oko 18.000 evra, a procenjujemo da bi 2033. godine ta cifra mogla da iznosi oko 200.000 evra – istakao je na otvaranju Reciklažnog centra pre šest godina Vensan Dežer, tadašnji šef delegacije EU u Srbiji.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.