Remont u paketu s Južnim tokom i NIS-om

Jedna od tema razgovora potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića i ministra trgovine i turizma Predraga Bubala s predstavnicima ruske vlade u Sankt Peterburgu bio je i remont hidroelektrane Đerdap 1 koji uprkos već postignutom dogovoru, tapka u mestu. Reč je inače o klirinškom dugu bivšeg SSSR a posao je poveren ruskoj kompaniji Silovije mašini. Remont je trebalo da počne još prošle godine, međutim naša i ruska strana nisu mogle da se slože u vezi sa cenom radova. Prema mišljenju naših eksperata remont bi trebnalo da košta oko 100 miliona dolara dok Rusi smatraju da je cena remonta veća od te sume.
Klirinški dug bivšeg SSSR iznosi 288,6 miliona dolara od čega bi prema dogovoru 10o miliona dolara trebalo da bude utrošeno za remonte na Đerdapa 1, otpisani srpski dug za nabavku gasa u periodu od 1994. do 2000. godine iznosi 188 miliona dolara dok bi preostali deo duga, ili 0,6 miliona dolara „otpao“ na nabavku akceleratora za Institut za nuklearne nauke Vinča.
– Priča o remontu Đerdapa 1 nije nova stvar. Ta hidroelektrana je trebalo da bude modernizovana još pre desetak godina pa se u prethodnih četiri do pet godina vode intenzivni pregovori sa ruskom stranom o revitalizaciji HE Đerdap. Simptomatično je da se priča o remontu Đerdapa sada pojavljuje u paketu sa dogovorom o izgradnji Južnog toka i kupovinom Naftne industrije Srbije, a u priču moglo bi se „smestiti“ i interesovanje Rusa za izgradnju elektroenergetskih objekata u Srbiji. Činjenica je da ruska strana ima jasnu strategiju. Stoga bi bilo potrebno da strategiju osmisli i srpska strana. Neosporno je, međutim, da je remont HE Đerdap 1 neophodan i važno je da se što pre krene sa „mrtve tačke“. To znači da naša vlada treba da odredi rok dokle će trajati pregovori s Rusima i da osmisli alternativu u slučaju da ti dogovoru propadnu – kaže za Danas Zorana Mihajlović-Milanović, ekspert za energetiku.
U slučaju da dogovor sa Moskvom bude postignut, obnovu i modernizaciju agregata Đerdapa 1 obavile bi specijalizovane ruske i srpske kompanije, a ta po snazi jedan od najvećih hidroelektrana u Evropi, uvećala bi proizvodni kapacitet za deset odsto. Sve turbine koje su ugrađene u branu hidroelektrane Đerdap pre više od trideset godina, proizvela je ista ruska kompanija koja bi bila ponovo angažovana na remontu. Treba, takođe, podsetiti da bi u posao modernizacije najveće elektrane na Dunavu bilo angažovano više hiljada naših radnika različitih struka.
Potpredsednik ruske vlade Andrej Kudrin, koji je bio domaćin našoj delegaciji u Sankt Peterburgu, obećao je Đeliću i Bubalu da će predstavnike Silovije mašini „pritisnuti da budu konstruktivniji u pregovorima“ kako bi remont što pre otpočeo. On, međutim, nije precizirao kada bi dogovor mogao da bude postignut. S obzirom na to da se pored te teme razgovaralo i o detaljima vezanim za izgradnju Južnog toka i kupovini Naftne industrije Srbije stiče se utisak da su Rusi zainteresovani za realizaciju tih poslova „u paketu“.