Renesansa Bahusovih poslenika

Smeštena u severnom delu Bačke, Subotičko-horgoška peščara predstavlja najjužniji deo velike peščane površine koja se prostire između reka Dunava na zapadu i Tise na istoku, dok joj je granica na severu grad Budimpešta. Peščara se nalazi na nadmorskoj visini od 117 do 134 metra, obuhvata površinu od 25.000 hektara i bogata je površinskim i podzemnim vodama. Sve su to odlike tla pogodnog za uzgoj voća i vinove loze. Zanimljiv je podatak da proizvodnja vina na ovom području ima tri veka dugu tradiciju, a svoje najsvetlije trenutke beleži od kraja XIX veka do 80-ih godina XX veka, kada vinogradarstvo zapada u veliku krizu. Danas je ponovo u usponu. Ne samo da su oživele neke stare vinarije već su na tradiciji nekadašnjih nikle nove, koje su već zauzele važno mesto na vinskoj karti regije, pa i Evrope. Činjenica je da je vidan proces revitalizacije pre dve decenije iskrčenih vinograda. O tome svedoči i podatak da je od 200 hektara vinograda, koliko je evidentirano krajem XX veka, sada više od 1.000 hektara pod vinovom lozom. Ali, proizvodnja vina je dugoročan posao, koji traži i vreme i iskustvo, a isplati se tek u drugoj generaciji. I s tom konstatacijom slažu se svi vinari.

Specifičnost subotičkih vinarija ogleda se u tome što paralelno razvijaju i turističke, odnosno ugostiteljske usluge. Pored svetski priznatih, vlasnici vinarija su na tržište izbacili i neke stare autohtone sorte vina, u čijoj proizvodnji koriste tradicionalni pristupi u kombinaciji sa modernom tehnologijom. Među najpoznatija vina nastala na subotičkom pesku spadaju: „rajnski“ i „italijanski rizling“, „pinot gris“, „pinot blanc“, „šardone“, „kaberne“, „sovinjon“ i „merlo“, dok su „kevedinka“, „kadarka“ i „frankovka“ tradicionalne sorte. Stručnjaci tvrde da su vina sa severa Bačke rezultat iskustva vinara i prirodnog odabira sorti grožđa, prilagođenog lokalnoj klimi i peščanom terenu. Da je reč o kvalitetnim vinima, o tome svedoče brojne domaće i međunarodne nagrade i priznanja, ali i sve veći broj konzumenata.

Jedna od vinarija sa najdužom tradicijom svakako je Vinarija Čoka, koju je 1903. godine osnovao grof Artur Lederer. Vinarija je posle rata oduzeta od porodice Lederer i sve do 2000. godine bila je u društvenom vlasništvu, kada je (ponovo) privatizovana. Danas poseduje jedan od najvećih vinskih podruma na Balkanu, čak četiri metra ispod nivoa Tise. Nalazi se odmah pored vinograda, na prostoru od 92 hektara, što omogućava proizvodnju vina intenzivne arome. Od 2007. Vinarija Čoka je vlasnik Vinarije Ohrid, što je dopunilo proizvodnu paletu tzv. barikiranim vinama, čije je geografsko poreklo ohridsko vinogorje. Dugom tradicijom može se pohvaliti i Podrum Palić. Osnovan je 1896. godine, i to na mestu nekadašnje Poljoprivredne škole, što je vinariji dalo status nastavljača stare vinarske tradicije ovoga kraja. Jedan od najstarijih podruma sagradio je, na lokalitetu Biserno ostrvo, grof Lipot Rohonci, a vino iz grofovog podruma svojevremeno se prodavalo u Budimpešti, Londonu i drugim prestonicama Evrope. Danas je ovaj posed pod vinogradima, zajedno sa vinarijom i podrumima, u vlasništvu firme WOW Vajneri.

Na subotičkoj „vinskoj karti“ našle su se i vinarija Vinski dvor, koja je nastala pre dvadesetak godina, kao i Vinarija „Zvonko Bogdan“, prepoznatljiva po izuzetnoj arhitekturi i uređenju kompletnog prostora, što joj je donelo status turistički značajne destinacije. Vinarija je smeštena između Palićkog i Ludoškog jezera, a opremljena je najmodernijom tehnologijom za proizvodnju visokokvalitetnih vina, i to isključivo od sopstvenog grožđa. Vina iz kompleksa vinograda Subotičko-horgoške peščare nudi i Vinarija „Tonković“, smeštena u naselju (Bački) Vinogradi, blizu Palića. Jedna od glavnih sorti vina koje se ovde proizvodi jeste „kadarka“, inače prilično retka sorta crvenog vina. Treba pomenuti i Vinariju Dibonis (sa restoranom Širaz i vinskim trezorom), koja se, s obzirom na jaku konkurenciju, opredelila za proizvodnju nekoliko sorti visokokvalitetnih vina, ali i voćnih rakija. „Vinska karta“ ne bi bila kompletna bez Vinskog salaša „Čuvardić“, kod Kelebije, koji neguje porodičnu tradiciju i stara autohtona vina, kao i Konobe „Kujundžić“, u centru Subotice.

Tradicija proizvodnje vina izrodila je niz manifestacija u čast tog božanskog napitka. Posebno je zanimljiv običaj vezan za Dan Svetog Vinka, koji se održava u januaru. Tada vitezovi vina Arene Zabatkiensis ulaze u vinograde, i rezidbom loze analiziraju stanje vinograda i procenjuju kakva će berba biti. Njihov ulazak u vinograd označava početak vinskih svečanosti, praćenih balovima vinogradara i vinara. Prva u nizu svetkovina u slavu vina su Palićke vinske svečanosti, koje se održavaju krajem maja, a vezane su za obeležavanje Dana Svetog Urbana, zaštitnika vinara i vinogradara. Sledi Festival Interetno (krajem avgusta), koji osim rukotvorina i starih zanata, posetiocima nudi veliki izbor vina u, za tu priliku sagrađenom, Etnopolisu. Slavlje se nastavlja sredinom septembra, kada počinje manifestacija Berbanski dani, kojom se slavi završetak berbe grožđa, ali i drugih jesenjih plodova. Dan mladog vina je novembarski događaj koji ljubiteljima „dobre kapljice“ pruža šansu da prvi put kušaju novo vino.

Viteška posvećenost božanskom piću

Značajan doprinos afirmaciji vina Subotičke peščare daje prvi vinski red osnovan u našoj zemlji – Arena Zabatkiensis (Subotički pesak). Osnovan je 14. februara 2001. godine na Dan Svetog Trifuna, zaštitnika vinara. Članovi ovog reda su vinogradari i vinari iz ovoga kraja, stručnjaci za vinovu lozu i vino, i uopšte poklonici Bahusovog pića. Ovi svojevrsni vitezovi vina pojavljuju se na vinskim i sličnim svečanostima u atraktivnim odorama, sa oznakama reda, koji je organizovan po rangovima. Veoma važan ritual prijema novog člana podrazumeva testiranje kandidata u poznavanju vina. Članovi Arene Zabatkiensis održavaju kontakte sa drugim sličnim vinskim redovima u zemlji, ali i u inostranstvu, a posebno uspešnu saradnju ostvaruju sa Segedinskim redom.