„UGS Nezavisnost, recimo, nije reprezentativna, a Unija poslodavaca, oni nikada nisu bili reprezentativni“, tvrdi Marinković i dodaje da u tom smislu ministar privrede Saša Radulović u mnogo čemu ima pravo.

„Po pravilima koja su sada važeća, ali koja nisu dobra i treba da se promene, jedino su Savez samostalnih sindikata Srbije i Konfederacija slobodnih sindikata reprezentativni, ali Konfederacija nije predstavljena u Socijalno-ekonomskom savetu jer ova dva sada reprezentativna sindikata brane svoju sada privilegovanu poziciju i odbijaju da vide da se promenila i struktura privrede, i struktura radne snage i da je logično da se na novi način priđe utvrđivanju reprezentativnosti“, kaže Marinković. Kad je situacija već takva, on smatra da bi Savez samostalnih sindikata Srbije, koji jeste reprezentativan, i UGS „Nezavisnost“, koja nije reprezentativna, morali na sednice Socijalno-ekonomskog saveta, čiji su članovi, sami da pozovu predstavnike i ostalih relevantnih sindikata da učestvuju u raspravi, ali bez prava da učestvuju u odlučivanju kako je to praktikovao Socijalno-ekonomski savet Vojvodine.

„Dok se pravila ne promene“, kaže Marinković.

Pitanje reprezentativnosti sindikalnih centrala i udruženja poslodavaca kamen je smutnje i u Srbiji i u okruženju već duži niz godina. Prošle je nedelje, na primer, Vlada Hrvatske usvojila i Saboru uputila novi zakon o reprezentativnosti, na šta je pet sindikalnih centrala odgovorilo podnošenjem inicijative Ustavnom sudu Hrvatske za ocenu ustavnosti. Pitanje uloge politike u sindikalnom i poslodavačkom organizovanju posebno je komplikovano, pošto bi to organizovanje u stvari zakonom trebalo zaštititi od svakog uticaja politike.

Darko Marinković tako tvrdi da je zabunu oko broja registrovanih sindikata i, po njegovom mišljenju, manipulisanje tim brojem (24.000 organizacija sindikata po preduzećima) izazvao Pravilnik o upisu sindikata u registar kod Ministarstva rada. Sem što smatra da bi bilo logičnije da se sindikati registruju u Agenciji za privredne registre, Marinković tvrdi da taj pravilnik „predviđa da svaki sindikat mora da ima svoj žiro račun i svojstvo pravnog lica, što je kršenje Konvencije 87 Međunarodne organizacije rada koja izričito garantuje slobodu organizovanja i izričito u članu 2 zabranjuje poslodavcima i državnim vlastima da se mešaju u unutrašnju organizaciju sindikata“.

Činjenica da u originalnom privatnom sektoru sindikati uopšte i ne postoje, i zašto ne postoje, posebno je pitanje, kome će biti posvećen poseban tekst.

Đorđević: Samo EPS ima 44.895 članova sindikata

„Vi znate da je sindikat EPS-a, na čelu sa mnom, bio osnivač Konfederacije slobodnih sindikata Srbije, čiji sam prvi predsednik bio 2005. godine. U ovom trenutku ja sam predsednik 44.895 članova sindikata u EPS-u, sa urednim pristupnicama koje imam kod sebe u kancelariji u Ulici carice Milice u Beogradu. Možete da dođete i slikate, eno ih stoje na stolu“, kaže za Danas Milan Đorđević, predsednik sindikata EPS-a i poziva predsednika UGS „Nezavisnost“, „koji jedini 2010. godine nije došao da dokaže reprezentativnost“, da dođe i sam se u broj tih pristupnica uveri.

„A sad je Ivica Dačić, koji je premijer ove zemlje i predsednik Socijalno-ekonomskog saveta, pre desetak dana izjavio da ima tamo neka Konfederacija, ali znate, sumnjiva mi je njihova reprezentativnost: A ja tvrdim da Branislav Čanak nema ukupno članova koliko ima samo EPS“, kaže Đorđević.

Čanak: Moja je privilegija što sam se 16 godina vucarao po sudovima

Branislav Čanak, predsednik UGS „Nezavisnost“, tvrdi da se njegov sindikat poslednjih 10-15 godina borio za goli opstanak kao što se i danas bori. „Moja privilegija je bila da sam izbačen s posla zato što sam predsednik sindikata i 16 godina sam se vucarao po sudovima dok nisam dokazao da imam pravo da budem predsednik sindikata. Eto, 16 godina sam proveo na sudu. Je li to privilegija? Ja 16 godina nisam primao platu. Je li to privilegija? Samo bitange mogu da kažu da je to privilegija. Isto je bilo: i moja organizacija i ja“, kaže Čanak za Danas. Njemu je posebno važno pitanje plaćanja sindikalne kirije. „Plaćamo užasnu kiriju. Koliku drugi plaćaju kiriju? Evo privilegija: 11.000 evra mesečno plaćamo ovoj državi. Je li to privilegija? To nema nigde na svetu. Pitajte druge koliko plaćaju. I neka pokažu račune“, kaže Čanak.