Ideja je bila da preduzeća budu oslobođena dugova i tako nastave da rade uopšte zanemarujući činjenicu da se time ne rešavaju problemi koji su i doveli do gomilanja dugova.

Do kraja godine podneto je nekoliko UPPR-ova, a mnogi sudovi nisu prihvatili. Najveći UPPR je svakako RTB Bora gde je otpisano 900 miliona evra starih dugova, od ukupno 1,2 milijarde nagomilanih obaveza. Međutim, iako je u avgustu usvojen UPPR, već u novembru RTB se našao na spisku najvećih dužnika EPS-a sa oko četiri milijarde duga za struju napravljenog samo u 2016. godini, a po prvi put se našao i na spisku direktnih korisnika budžetskih subvencija od dve milijarde dinara u 2017. Takođe je prema UPPR-u raspisan i tender za profesionalni menadžment, a ceo UPPR se zasniva na pronalasku strateškog partnera koji bi uložio novac u otvaranje novih rudnika bakra čija bi se ruda topila u borskoj topionici i tako ostvarivali prihodi. U slučaju FAP-a UPPR se sveo na to da država konvertuje 8,5 milijardi dinara potraživanja u kapital i preda ovo preduzeće vojsci kao deo namenske industrije. U FAM-u je otpisan dug od 103 miliona evra, a UPPR je prihvaćen i u Trajalu i Tigru. Ostaje neizvesno da li će preduzeća uspeti i da ih se pridržavaju i ispunjavaju redovno svoje obaveze. Recimo, dve banke su prekinule UPPR Beohemije zato što nisu verovale u plan menadžmenta i oterale ovu firmu u stečaj.

Spas u UPPR-u je potražio i Interkomerc Gorana Perčevića 2014. godine sa namerom da olakša teret dugova teških skoro 300 miliona evra reprogramom na devet ili 10 godina i grejs periodom do dve godine u zavisnosti od klase poverilaca. Na primer u UPPR su se našli i Tehnohemija, zatim klanica Big Bul i Luka Beograd.

Međutim, kako ističu stručnjaci, kod nas je UPPR shvaćen isključivo kao način da se odloži plaćanje obaveza, ali ne i da se utvrdi kako je uopšte došlo do tolikih dugova.

Kako objašnjava Uroš Ćamilović, direktor Odeljenja za poslovno savetovanje revizorske kuće BDO, u UPPR-ovima koje predlaže menadžment, uvek stoji da su za dugove krivi neki spoljni razlozi, kriza, situacija na tržištu i da je razlog uvođenja UPPR-a velika zaduženost.

„Velika zaduženost i loši finansijski rezultati nisu sami po sebi problem već su odraz problema koji je doveo do toga. To su najčešće loš menadžment, loše planiranje, preterano investiranje ili preterano trošenje. Iako zakon nije imao tu nameru u praksi se UPPR sveo na finansijsko restrukturiranje. Bez ikakvog obraćanja pažnje šta stoji iza toga i šta treba da se promeni u poslovanju preduzeća“, kaže Ćamilović dodajući da su za to uglavnom krivi poverioci, banke i dobavljači jer prihvataju takve planove.

Prema rečima Milovana Popovića direktora BDO razlog za to je što poverioci to prihvataju, banke prvenstveno, zato što na taj način mogu da u svojim bilansima predstave plasman kao bolji nego što jeste, da smanje rezervisanja i tako oslobode neka sredstva.

„Ono što bi trebalo da se stvarno desi je da se u UPPR-u prikažu stvari koje bi trebalo da se suštinski promene u firmi, a to je otklanjanje uzroka nastanka dugova“, napominje Popović.

To je uglavnom razlog zašto veliki broj preduzeća ni ne uspe da završi UPPR uspešno. U planovima uglavnom stoji da će nakon otpisa dela duga ili grejs perioda preduzeće moći da redovno otplaćuje sve tekuće troškove i dugove i to bez mogućnosti da se zadužuju kod komercijalnih banaka. Uz to kako objašnjava Milan Marinković partner u VM ekvitis, firmi koja se bavi restrukturiranjem preduzeća, banke ne daju kredite firmama koje su u UPPR-u, mada bi nekima mala finansijska injekcija omogućila oporavak. Takođe, dobavljači traže više cene i avansno plaćanje, a kupci nerado sarađuju sa firmom u UPPR-u.

„Prema našem iskustvu preduzeća kasno predlažu UPPR, kada su računi već u blokadi, a onda je teško nešto popraviti. Oko polovine sanacionih UPPR-ova preživi, a slično je i sa likvidacionim u kojima preduzeće rasprodaje imovinu kako bi vratilo dugove. Ima i slučajeva kada se UPPR koristi za malverzacije. Kada sud prihvati UPPR dobija se zaštita od blokade računa šest meseci i neki to koriste da bi muvali, završavali neke ilegalne poslove…“, kaže Marinković dodajući da je UPPR ipak dobra stvar kao alternativa bankrotu.

Za Ljubodraga Savića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu UPPR bi bio dobro rešenje za neku privredu jaču od srpske i u kojoj vlada veća finansijska disciplina.

„U praksi kod nas kada preduzeće upadne u krizu teško iz nje izlazi. Recimo ne vidim da UPPR može pomoći RTB Boru. Neverovatno je da je to preduzeće nagomilalo 1,2 milijarde evra duga. To je posledica pristupa da se sve rešava postepeno umesto da se ukloni kancerogeno tkivo“, smatra Savić.

* Greškom novinara u prvoj verziji teksta umesto Tehnohemija navedeno je da je u UPPR ušla kompanija Tehnomanija. Promenjeno 23. januara 2017. u 13.26h.