Foto: FreeImages

Na listi 10 najpopularnijih novoosnovanih delatnosti nema nijedne iz industrijskog ili proizvodnog sektora osim firmi koje se bave pripremom pića (nalaze se na trećem mestu sa 4,1 odsto). Na četvrtoj poziciji su konsultantske usluge, na petom drumski transport, dok su pogrebne usluge na šestom. Trgovina na malo i veliko nespecijalizovanom robom zauzimaju sedmo i osmo mesto, dok su na devetom i desetom mestu taksi prevoz i auto servisi.

Tokom prošle godine u Srbiji je osnovano 42.450 novih pravnih subjekata, od toga je 97 odsto u vlasništvu državljana naše zemlje dok je najveći broj firmi pokrenut na teritoriji Beograda (31 odsto).

LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da se po tom pitanju Srbija ne razlikuje od drugih zemalja i da je otvaranje poslova iz domena uslužne delatnosti hit u svetu.

– Ipak postoje i određene specifičnosti zbog čega se takve stvari dešavaju kod nas u Srbiji. Prvi razlog je taj što su vam potrebne velike finansije, kvalifikovani rukovodeći kadar i radna snaga, povoljni krediti banaka, a u Srbiji ne možete da računate ni na jednu od nabrojanih stavki. Ako neko i uspe da pokrene proizvodni privredni biznis na kraju konstatuje da njegov finalni proizvod nije tog kvaliteta da bi mogao da izdrži konkurenciju sa onima iz razvijenih zemalja – objašnjava Savić.
On dodaje da je drugi razlog taj što je za rad malih i srednjih proizvodnih preduzeća potrebna podrška velikih privrednih sistema. Na žalost takvih sistema u Srbiji ima sve manje, velika industrijska preduzeća nestaju, čime se mali i srednji preduzetnici obeshrabruju da ulažu u proizvodni sektor.

– Aktivnost malih i srednjih industrijskih preduzeća direktno zavisi od poslova koje dobijaju od velikih sistema. U Srbiji je na to veoma teško računati pa se privrednici ipak odlučuju da sreću okušaju u uslužnom sektoru. Tu ako uspeju dobro je, ako pak ne, onda su u daleko manjem gubitku nego da su ušli u avanturu zvana industrijska delatnost – naglašava Savić.

Prema njegovim rečima, problem prestavlja i to što je su nadležni u Srbiji dugi niz godina destimulisali bilo kakva ulaganja u proizvodni privredni sektor politikom jakog dinara zbog čega izvoz nije bio isplativ.

Privatizacioni savetnik Branko Pavlović ističe za naš list da se rezultati ispitivanja ne bi menjali ni da su bile analizirane i ranije godine poslovanja u Srbiji.

– Stvar je u tome što država Srbija po preporukama zapadnih finansijskih institucija insistira na razvoju uslužnog sektora. Drugim rečima, razvija se samo onaj biznis koji neće biti konkurencija kapitalu koji na naše prostore dolazi sa zapada.

– Vlasnicima kapitala iz razvijenih zemalja odgovara da Srbija bude oaza jeftinog i kvalitetnog provoda, ali istovremeno to ne žele da primene i u svojim zemljama jer smatraju da bi se to loše odrazilo na radni elan mladih ljudi. Na zapadu znaju da imamo veoma kvalitetne tehničke fakultete u Srbiji, da je kadar koji se školuje u njima veoma stručan te da mogu da ga angažuju za znatno manji novac nego onaj koji bi morali da plate u svojim zemljama a što je opet zarada daleko veća od prosečne u Srbiji. Razvoj industrije bi pak predstavljao konkurenciju za proizvode i kapital koji dolaze iz inostranstva i upravo je to razlog što se ta privredna grana u Srbiji zanemaruje i destimuliše – zaključuje Pavlović.