Rumuni najviše žele da se pridruže evrozoni 1Foto: Pixabay/Alexas_Fotos

Mala većina građana sedam članica Evropske unije koje ne koriste evro veruje da će prelazak na tu valutu imati pozitivan uticaj na njihovu zemlju, a najveću podršku ulasku u evrozonu izrazili su građani Rumunije, pokazuju rezultati istraživanja Eurobarometar.

Tri četvrtine Rumuna i više od polovine građana u Mađarskoj (69 odsto), Hrvatskoj (61 odsto), Poljskoj (56 odsto) i Bugarskoj (54 odsto) ima pozitivan stav prema uvođenju evra, dok je podrška najmanja u Češkoj (33 odsto) i Švedskoj (43 odsto).

Od ukupnog broja ispitanika u svih sedam država, 57 odsto je reklo da podržava prelazak na evro, dok je 40 odsto protiv, saopštila Evropska komisija.

U svim zemljama, osim Češke, povećana je podrška evru u odnosu na 2020. godinu. Najveći rast zabeležen je u Rumuniji (za 12 odsto) i Švedskoj (za 8 odsto).

Prelazak na evro imao je pozitivne posledice u zemljama koje su već ušle u evrozonu, smatra 60 odsto učesnika istraživanja u kojem je učestvovalo više od 7.000 građana Bugarske, Hrvatske, Češke, Mađarske, Poljske, Rumunije i Švedske. Manje je onih (52 odsto) koji veruju da će to imati pozitivan uticaj na njihovu državu.

Prema ispitivanju javnog mnjenja sprovedenog u maju, 63 odsto Rumuna, 60 odsto Mađara i 56 odsto Hrvata veruje da bi prelazak na evro imao pozitivan uticaj na njihovu zemlju. Tako, međutim, ne misli većina ispitanika u Poljskoj i Švedskoj.

Većina Rumuna (70 odsto) i Hrvata (57 odsto) takođe veruje u pozitivan efekat na ličnom nivou, dok tako misli 46% Bugara.

Ipak, procenat ispitanika koji ocenjuje da je njihova zemlja spremna za prelazak na evro i dalje je nizak u svim državama.

Najveći procenat onih koji smatraju da je njihova zemlja spremna za uvođenje evra je u Hrvatskoj (34 odsto), a tako misli samo 18 odsto Poljaka.

Hrvati najviše veruju da će se njihova zemlja pridružiti evrozoni u narednih pet godina. Tako misli 78 odsto Hrvata i 64 odsto Bugara, a samo 8 odsto Šveđana.

Hrvatska kuna i bugarski lev su u julu 2020. godine uključeni u Mehanizam deviznih kurseva (ERM II) koji se smatra „čekaonicom“ za zonu evra.

Članica EU koja želi u zonu evra mora da provede u ERM II, bez većih potresa, najmanje dve godine pre nego što se kvalifikuje za prelazak na evro.

Kao moguće negativne posledice uvođenja evra ispitanici vide poskupljenje, gubitak kontrole nad nacionalnom ekonomijom ili delimičan gubitak idenititeta.

Većina ispitanika u svim zemljama osim Mađarske očekuje povećanje cena u svojim zemljama po prelasku na evro. Taj procenat je najveći u Češkoj (77 odsto), Hrvatskoj (71 odsto), Bugarskoj (69 odsto) i Poljskoj (66 odsto).

Velika većina ispitanika veruje da će uspeti da se prilagodi prelasku na novu valutu, ali neki ipak misle da će uvođenje evra značiti gubitak kontrole nad nacionalnom ekonomskom politikom. Najviše je onih koji tako misle u Švedskoj (67 odsto), a najmanje u Mađarskoj (24 odsto).

Većina ispitanika u Češkoj (71 odsto), Švedskoj (62 odsto) i Hrvatskoj (54 odsto) misli da će prelazak na evro značiti da će njihova zemlja izgubiti deo svog identiteta. Ukupno gledano u svih sedam zemalja, tako misli manje od polovine ispitanika.

Četvrtina ispitanika u svih sedam država želi da što pre pređe na evro, a 36 odsto je reklo da evro treba uvesti što kasnije ili nikad.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.