Rusi, ipak dolaze

Da li će pretpostavke da Rusi žele srpski naftni i gasni sektor u paketu postati realnost javnost u Srbiji saznaće relativno brzo. Za početak objavljeno je da Rusija nudi izgradnju gasovoda Plavi potok kroz teritoriju Srbije i modernizaciju Naftne industrije Srbije. Iako nije sasvim jasno šta u stvari znači „modernizacija NIS“, evidentno je da je ruska državna kompanija Gazprom zainteresovana za privatizaciju nacionalne naftne kompanije i to direktnom pogodbom, mimo tendera, koji je najpre gromoglasno najavljivan a zatim odlagan (sada se nazire i zašto). I mada ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović nije želeo da iznese druge detalje iz tog dokumenta, ono što javnost najviše interesuje jeste trasa kojom će gasovod ići, zatim ko će graditi i eksploatisati gasovod i najzad koliku će korist Srbija iz te priče izvući.
Iako se u medijima spekulisalo da će gasovod Plavi potok iz Bugarske preko Srbije, Bosne i Hercegovine stići do hrvatske luke Ploče a odatle dalje ka Italiji izvor Danasa blizak Vladi Srbije kaže da ta varijanta nikada nije razmatrana i da gasovod sigurno neće ići tom trasom.

Ko skida kajmak ?

Procenjuje se da će se zalihe gasa potrebne Srbiji do 2015. godine povećati za 70 odsto. Stoga je izgradnja gasovoda uz koji bi u paketu išlo i podizanje podzemnog skladišta Banatski Dvor, veoma važna za našu zemlju. U tom kontekstu posmatrano u dogovoru sa Rusima na tom planu nema ničeg spornog. Ipak, pitanje je da li je ruska strana uopšte zainteresovana za izgradnju Banatskog Dvora s obzirom na to da Gazprom počinje izgradnju najvećeg skladišta gasa u Evropi u blizini Berlina.Što se tiče samo gasovoda njegov značaj je što će imati četiri kraka jedan prema Dimirtrovgradu, drugi prema Vranju, odnosno prema Leskovcu i Prahovu. To će mnogo značiti za planiranu gasifikaciju 400 hiljada domaćinstava u našoj zemlji. Međutim, veliko je pitanje ko će ubirati profit od tranzita gasa kroz Srbiju. Ako izgradnja Plavog potoka bude data Jugorosgasu koji traži i vlasničku ulogu nakon toga zaradu od taksi će faktički opet dobijati Rusi pošto kontrolišu što direktno što preko svojih čerka firmi većinski paket akcija Jugorosgasa u kome je učešće srpske strane tek 25 odsto.

– Ovo je nastavak posla započetog u decembra prošle godine kada je Srbija sa Rusijom potpisala Memorandum o razumevanju za izgradnju gasovoda Plavi potok kroz teritoriju Srbije. Kapacitet gasovoda je 20 milijardi kubnih metara gasa, a biće dugačak 400 kilometara. Projekat za Srbiju ima poseban značaj zbog istovremene gradnje skladišta gasa u Vojvodini, pa bi pored zarade od taksi na tranzit gasa, bio ubiran i kajmak od uskladištenih zaliha. Ako se uzme u obzir prateća infrastruktura potrebna za izgradnju gasovoda, troškovi izgradnje, veličina konzuma i pristupačnost terena jasno je da prolazak Plavog potoka preko brdovite teritorije Bosne i Hercegovine ne bi bio povoljna opcija. O tome se, doduše, spekulisalo u medijima i na nekim stručnim skupovima ali su te ideje više bile u kontekstu lobiranja nego što su imale uporište u realnosti. Treba podsetiti da prilikom realizacije jednog tako značajnog projekta u prvi plan dolaze ona rešenja koja podrazumevaju najmanje troškova i predstavljaju najjednostavnije rešenje. Dakle, realno je očekivati da će gasovod ići od Bugarske prema Srbiji do Mađarske ili Hrvatske. Samo ta dva pravca dolaze u obzir i samo o njima se ozbiljno razmišlja. Za Srbiju je manje važno da li će se gasovod nastaviti do Mađarske ili Hrvatske već je bitno da nas Plavi potok ne zaobiđe. Ako se zna da bi ta investicija iznosila 800 miliona do milijardu evra onda se procenjuje da bi Srbija na godišnjem nivou inkasirala oko 200 miliona evra od tranzitne takse – smatra naš sagovornik.
Prema njegovim rečima sigurno je da će se investitor opredeliti da za izgradnju angažuje srpske firme jer bi mu to bilo najjeftinije rešenje pa bi na taj način korist osetila i domaća građevinska industrija koja bi bila angažovana na brojnim podizvođačkim radovima. Što se tiče drugog dela sporazuma koji se odnosi na prodaju NIS putem direktne pogodbe naš izvor smatra da bi to bilo veoma loše rešenje u kome bi jedan monopol zamenio drugi. Tenderska prodaja je prema njegovom mišljenju najbolje rešenje koje omogućava transparentnost ali i šansu da se postigne najpovoljnija cena.
Sa tim ocenama se slaže i ekspert za energetiku Zorana Milanović-Mihajlović koja tvrdi da suština Nacrt sporazuma o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede predstavlja ne izgradnja gasovoda kroz Srbiju već ulazak „na mala vrata“ Gazproma u NIS .
– To je veoma loše jer se na taj način šalje negativan signal drugim kompanijama koje bi da ulažu u Srbiju i učestvuju na tenderima. Međutim, ako te kompanije konstatuju da se poslovi u Srbiji dobijaju direktnom pogodbom a ne tenderskom procedurom biće demotivisane da učestvuju u privatizaciji domaće privrede. Inače, potez Rusa je sasvim legitiman i može se reći da su oni veoma dobro odigrali a sve je izvesnije i da će postići svoj cilj. Međutim za Srbiju nikako nije dobro da ad hok menja strategiju privatizacije kompanije kakva je NIS. Treba podsetiti na izjave predstavnika Vlade Srbije da će se manjinski deo kapitala NIS biti prodat na tenderu strateškom partneru koji da najbolju ponudu. Urađena je i strategija privatizacije, taj posao bio je poveren konsultantskoj kući Meril Linč-Rajfajzen investment i država je dobro platila te usluge. I sada se sve to, zbog političkih odluka, baca u vodu i potpuno se menja koncept privatizacije NIS kome će izgleda Gazprom postati većinski vlasnik.Nije bitno ko će postati vlasnik NIS ako se sprovede tenderska procedura. Mogu to biti i Rusi ako daju najbolju ponudu- ističe za Biznis Zorana Mihajlović-Milanović.
Ona upozorava da je veoma opasno da se Srbija okrene samo jednom partneru u energetici jer bi uz naftnu i gasnu industriju , ruskim partnerima mogao da pripadne i elektroenergetski sektor s obzirom da je Moskva već pokazala interes za gradnju gasnih elektrana i strateško partnerstvo sa EPS u izgradnji novih elektroenergetskih objekata. Naša sagovornica smatra da Srbiji nikako ne odgovara da Naftna industrija,koji ima dve rafinerije na putu budućeg Panevrospkog naftovoda i sopstvenu proizvodnju nafte, „poklanja“ bilo kom partneru.
– Rusi su kupili Rafineriju nafte Bosanski Brod i time pokazali da imaju regionalne namere, što naravno uključuje i naše tržište. Pitanje je šta će u tom slučaju biti sa NIS, koji je mogao da bude regionalni lider kupovinom u Bosanskom Brodu – ističe Zorana Mihajlović-Milanović i dodaje da iako je reč o Nacrtu taj dokument mnogo govori o tome koliko Srbija kao zemlja može izgubiti u slučaju da aranžman sa Rusima bude i realizovan.