Samo na berzi moguća natprosečna zarada

Prema podacima portala kamatica.com, prethodna godina bila je povoljna za konzervativne ulagače, koji su investirali u državne zapise, dinarsku i devzinu štednju. Kamate su bile najviše od 2000. godine dok je kurs bio relativno stabilan. S druge strane, oni koji su ulagali na berzi i kroz investicione fondove, mogli su dobro da zarade, ali su bili izloženi i velikim rizicima jer je domaće tržište kapitala doživljavalo ozbiljne oscilacije. Nova godina biće više nalik onim mirnijim godinama, tako da će za građane koji igraju na sigurno biti i manje profitabilna.

Dok je štednja u dinarima bila povoljna u 2009. zbog visokih kamata, ove godine situacija neće biti ni približno ista. Manji problem će biti slabljenje dinara (očekuje se da evro već u prva tri meseca dostigne iznos od 100 dinara, ali bi nakon toga promene bile blage), dok će znatno veća mana dinarske štednje biti očekivani pad kamata. Ipak, tim portala kamatica.com ovakvo ulaganje preporučuje u odnosu na deviznu štednju što zbog činjenice da je to jedina vrste štednje kod koje će građani sigurno imati veću kamatu od inflacije što zbog činjenice da na zaradu od dinarske štednje neće plaćati porez. S druge strane, štednja u devizama u 2009. bila je zlata vredna. Kamate su bile najviše ne samo u poslednjih nekoliko godina već i decenija (ne računajući piramidalne banke). Međutim, kamatne stope na deviznu štednju počele su već krajem prošle godine da padaju i očekuje se da taj trend bude nastavljen i u godini pred nama. Takođe, biće vraćen na snagu i porez na zaradu od štednje u devizama i iznosiće 10 odsto što smanjuje atraktivnost tog vida ulaganja. „Upoređujući efekte dinarske i devizne štednje, može se reći da je 2009. bila godina devizne štednje, a da će 2010. ipak biti više godina dinarske. Na strani dinarske štednje su više kamatne stope, neoporezivanje ostvarene kamate, niža inflacija nego u 2009. i očekivanja relativno stabilnog kursa dinara prema evru“, navodi tim portala kamatica.com.

Državni zapisi su takođe jedna od investicija koja je u 2009. donosila dobru zaradu jer je kamata na godišnjem nivou dostizala i do 18 odsto. Međutim, sada je već na nivou od oko 10 odsto, a kako Narodna banka Srbije tokom 2010. bude nastavila da snižava referentnu kamatnu stopu, tako će padati i kamata na zapise pa samim tim i zarada od njihove prodaje. Portal kamatica.com procenjuje da bi kamata na zapise mogla da se izjednači sa kamatom na dinarsku štednju.

Ulaganje u investicione fondove i dalje ostaje u domenu nepreporučljivog ako neko želi brzu zaradu. I u 2009. godini to je bila problematična investicija jer je vrednost investicione jedinice najviše zavisila od kretanja indeksa Beogradske berze (uglavnom u padu). Ne samo da su se smanjile vrednosti ulaganja u investicione fondove, već se smanjio i broj fondova koji rade. Došlo je do promene zakonskih propisa koji će fondove učiniti nezavisnijim od kretanja na berzi i dugoročno ulaganje u investicione jedinice (na tri i više godina) u 2010. moglo bi da bude dobar potez. Te jedinice su sada relativno jeftine, a narednih godina njihova vrednost mogla bi samo da raste. Takođe, investicioni fondovi očuvanja vrednosti imovine (novčani fondovi) dobra su preporuka za one koji su planirali da oroče dinare u banci na manje od godinu dana. Tim građanima ulaganje u fondove očuvanja vrednosti imovine u istom periodu moglo bi da donese veću kamatu nego banke, a novac mogu da dobiju u svakom trenutku.

Oni koji su se odlučili da direktno potraže sreću na berzi, u 2009. su mogli da dupliraju uloženi novac jer je berza krajem 2008. i početkom 2009. imala veliki pad da bi od marta do oktobra došlo do rasta. „Trenutno je prisutan pad indeksa na Beogradskoj berzi, ali to predstavlja novu šansu za ulaganje i natprosečne prinose. Ulaganje u hartije od vrednosti treba posmatrati kao dugoročnu investiciju. Kratkoročno investiranje je rizičan, ali često i vrlo isplativ način ulaganja, te od preferencija ulagača zavisi kakvu će strategiju sebi postaviti“, zaključuje se u istraživanju.