Samo organska hrana bez primesa GMO

Tako je kod nas, ali tako je i u celom svetu. Činjenica je da sve zemlje, pa i naša, koje su zabranile komercijalni uzgoj i promet, na ovaj način stvorenih, organizama nisu mogle da ne „progledaju kroz prste“, istina malim, primesama GMO prisutnim kako u proizvodima biljnog porekla tako i u semenu. Reč je o procentu koji nije naznačen na deklaracijama jer propisi nalažu da se tragovi GMO u hrani, jednostavno, ne računaju.

Procenti precizirani Zakonom o GMO preuzeti su iz zakonodavstva Evropske unije, ali nisu upotrebljeni na način i za svrhu sa kojom se koriste u EU regulativi, objašnjavaju za Danas u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. Zakon iz 2009. uređuje samo eksperimentalni rad sa modifikovanim organizmima i članom 2 zabranjuje komercijalno gajenje, kao i stavljanje u promet GMO i proizvoda dobijenih od njih. Međutim, članom 3 precizirano je da se genetički modifikovanim organizmom ne smatra poljoprivredni proizvod biljnog porekla koji sadrži do 0,9 odsto primesa GMO i primesa poreklom od GMO, kao i semenski i reproduktivni materijal, ukoliko u njemu primese genetički modifikovanih organizama, i one poreklom od njih, ne premašuju 0,1 odsto. „Član 3 Zakona o GMO stvara realne uslove da se u Srbiju uveze i stavi u promet poljoprivredni proizvod koji sadrže bilo koju genetičku modifikaciju, čak i one u eksperimentalnoj fazi, čije stavljanje u promet nije dozvoljeno nigde u svetu. Tu spada i semenski i reproduktivni materijal, a uslov za to je da su ispoštovani Zakonom propisani procenti tragova GMO. Takvi proizvodi se ne smatraju genetički modifikovanim i na njihovim deklaracijama nije naznačeno da sadrže primese GMO“, navode u resornom ministarstvu.

Nasuprot tome, regulativa EU treba da spreči da se u namirnicama nađu primese GMO koje nisu proverene i odobrene. Preciznije rečeno, iako je Uredbom EU o GMO hrani i hrani za životinje utvrđeno da se konvencionalni proizvod, koji sadrži do 0,9 genetički modifikovanog organizma, ne smatra proizvodom od GMO i ne podleže pravilima obeležavanja, precizirano je takođe da to važi samo ukoliko je taj GMO već odobren za stavljanje u promet u EU, ili je dobio pozitivnu procenu rizika koju je uradila Evropska agencija za bezbednost hrane. Uz to, po evropskim pravilima, prisustvo GMO mora da bude nenamerno i tehnološki neizbežno. „Bez tih ograničenja širom bi se otvorila vrata ulasku netestiranih i potencijalno štetnih GMO na domaće tržište“, navode u Ministarstvu poljoprivrede.

„Krivci“ za uvođenje GMO

Lista genetički modifikovanih organizama je iz dana u dan sve duža. Prema rečima Jovanke Miljuš Đukić, više naučne saradnice u Laboratoriji za molekularnu biologiju biljaka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, više od 90 odsto modifikacija se odnosi na tolerantnost prema herbicidima i otpornost prema insektima, jer su korovi, insekti i bolesti najveći uzročnici gubitaka u poljoprivredi. Ona ističe da su upravo ekonomski razlozi najveći „krivci“ za uvođenje GMO, koji su doneli jeftiniju proizvodnju, uz manju upotrebu hemikalija, i veće prinose. Tvrdi, takođe, da se osim hrane, na ovaj način proizvode mnogi lekovi, među kojima je najpoznatiji insulin, zatim dodaci hrani, sojevi mlečno-kiselinskih bakterija za mlečne proizvode, sirovine za medicinu – antitela, vakcine, zatim sirovine za farmaciju, industriju papira, hemijsku i drvnu industriju….

– Genetički modifikovani organizmi se proizvode širom sveta. Na listi najvećih proizvođača GMO su se, osim SAD, našli i Brazil, Argentina, pojedine zemlje Evrope, Kina, Australija… Države proizvođači su ujedno i najveći potrošači tih proizvoda. Mnoge zemlje, štiteći svoju proizvodnju, ne dozvoljavaju uvoz GMO i to je njihovo legitimno pravo – kaže Jovanka Miljuš Đukić.

Naša sagovornica ukazuje i na eksperimente sprovedene na životinjama, koji nisu dokazali štetno delovanje hrane proizvedene od GMO. U nekim slučajevima je na životinje negativno uticala količina herbicida veća od dozvoljene.

– Rekla bih da opasnost ne leži u upotrebi GMO, već u prekomernoj upotrebi hemijskih sredstava, odnosno problem nije u GMO hrani, već u slaboj edukaciji poljoprivrednika, koji je proizvode. Alergije koje se mogu pojaviti kao posledica konzumiranja GMO hrane nisu vezane za samu genetičku transformaciju. Činjenica je da je veliki broj namirnica, poput kikirikija, jaja, jagoda ili spanaća, koje nisu GMO, a ipak mogu da izazovu zdravstvene probleme. Smatra se da je i to posledica korišćenja herbicida, ali i stanja imunog sistema nekih ljudi – zaključuje Jovanka Miljuš Đukić.

Nadzor i kontrola sprovođenja Zakona o GMO u rukama je inspekcijskih službi Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Obavljaju je fitosanitarni inspektori Odeljenja granične i Odeljenja unutrašnje fitosanitarne inspekcije Uprave za zaštitu bilja kao i veterinarska inspekcija Uprave za veterinu. Zbog ilegalnog uzgoja GM soje napravljeni su godišnji planovi kontrole zasada u periodu vegetacije useva kao i obavezne kontrole koju obavljaju otkupljivači i prerađivači pri otkupu soje od proizvođača. Tu su i apeli na poljoprivrednike da kupuju i koriste isključivo deklarisano seme.

Testiranje soje

U Ministarstvu poljoprivrede potvrđeno nam je da je metodom brzog testiranja, proteinskim test trakama, samo u ovoj godini pregledano oko 1.600 parcela na kojima se proizvodi merkantilna soja. Sa parcela koje su pokazale pozitivne rezultate, uzeto je 49 uzoraka koji su prosleđeni na laboratorijsko ispitivanje. Prema rezultatima analize čak kod 45 uzoraka potvrđena je genetička modifikacija soje, koja je uzgajana na parcelama ukupne površine od 31 hektar. Najveći broj parcela pod GM sojom nalazi se u Mačvanskom, Južnobačkom i Sremskom okrugu. „Nakon identifikacije parcela u službama katastra i utvrđivanja ko su njihovi vlasnici, parcele pod GMO sojom su uništene, a protiv njihovog vlasnika ili korisnika fitosanitarna inspekcija je pokrenula postupak kod nadležnih sudova“, kažu u tom ministarstvu. Ovakve inspekcijske provere traju već niz godina na prostoru cele Srbije a naročito u Južnobačkom, Sremskom, Mačvanskom, Zapadnobačkom okrugu i gradu Beogradu.

Saznali smo, takođe, da se uzorkuje svaka pošiljka kukuruza, soje, uljane repice, šećerne repe, pirinča ali i proizvoda dobijenih od tog bilja. Te proizvode kontrolišu i inspektori Odeljenja granične fitosanitarne inspekcije na mestima carinjenja i ukoliko se laboratorijskom analizom konstatuje prisustvo GMO, granični fitosanitarni inspektor donosi rešenje o zabrani uvoza i naređuje da se pošiljka vrati pošiljaocu. Mere koje sprovodi fitosanitarni ili veterinarski inspektor u slučaju pokušaja stavljanja u promet modifikovanih organizama, proizvoda od njih ili gajenja GMO su uništavanje genetički modifikovanih organizama, odnosno proizvoda od GMO i vraćanje pošiljke inoisporučiocu. Na opasku da svetske ekološke organizacije, s vremena na vreme, ustalasaju javnost objavljivanjem liste proizvoda, za koje tvrde da su dobijeni od GMO, u Ministarstvu kažu da se Zakon o GMO u potpunosti sprovodi i uveravaju nas da hrana proizvedena u Srbiji ne sadrži GMO. U tom kontekstu podsećaju da je vanredna inspekcijska kontrola, koju je u oktobru 2013. sprovelo Odeljenje fitosanitarne inspekcije, pokazala da i uvezeni prehrambeni proizvodi ne sadrže GMO. Dakle, moglo bi se zaključiti da je, ako tragova GMO u ovim proizvodima i ima, reč isključivo o onom procentu na koji mi, kao i svet oko nas, moramo da „zažmurimo“.

Gljivice u stočnoj hrani opasnije od GMO

– Preko mesa ili mleka ne može da se utvrdi da li je hrana koju su životinje jele bila genetički modifikovana, jer se ta hrana u njihovom digestivnom traktu razgrađuje na osnovne gradivne elemente i ni na koji način ne utiče na kvalitet proizvoda. Smatra se da nema razlike u kvalitetu namirnica dobijenih od životinja koje jedu, i onih koje ne konzumiraju GMO hranu. Za razliku od toga, stočna hrana zaražena opasnim vrstama gljivica može i te kako da utiče na kvalitet namirnica. Primer za to je mleko i aflatoksin – kaže Jovanka Miljuš Đukić.