Šest razloga za neuspeh preduzetništva u Srbiji (3)

Nakon svega, nameće se ozbiljno pitanje – koji su razlozi tako katastrofalnog stanja. Prvo, očigledno je da su podcenjene posledice desetogodišnjeg poslovanja u uslovima sankciija nakon čega je najveći broj privrednih subjekata (njihovih vlasnika i zaposlenih) i građana bio izopšten iz tržišnog sistema vrednosti. U tom periodu razvijeni su mnogi vidovi preduzetničke patologije – rad na crno i preprodaja robe, siva ekonomija, izbegavanje poreza i prijavljivanja zaposlenih, poštovanje ugovora i sl. Drugo, stvorena je na korupciji razvijena administracija koja ne pomaže razvoju preduzetništva i MSP već ih i dalje „reketira“. Treće, umesto tržišnih institucija stvorene su paradržavne agencije, direkcije i fondovi koji umesto da stvaraju povoljno okruženje za stvarne preduzetničke poduhvate, svoje postojanje označavaju povoljnim ambijentom za podršku. Poseban problem predstavlja nepostojanje jasnih kriterijuma za regrutovanje i zapošljavanje kadrova u tzv. institucijama za podršku. Četvrto, zbog nerazumevanja preduzetništva, karaktera i strukture MSP i njihovih problema uz podršku EU (kroz projekat nefinansijske podrške MSP), stvoren je sistem parazitskih i nekompetentnih agencijia za MSP koje su i posle četiri godine trajanja projekta – ekonomski neodržive. Peto, ne postoji stvarna spremnost izvršne vlasti da razvoju ovog sektora posveti neophodnu pažnju. Aktuelna, ali i prethodne vlasti koncentrisale su svoju pažnju na „velike sisteme“ u društvenom vlasništvu gde se lakše kontroliše „glasačka mašinerija“ više od 500.000 zaposlenih koncentrisanih u stotinak firmi. To se vidi kroz politiku subvencija gde je samo prošle godine Vlada kroz transfere za subvencije „poklonila“ tzv. velikim sistemima više od 300 miliona evra, a ta ista preduzeća su otpustila gotovo 300 hiljada radnika (od 2001. do 2005) i napravila gubitak od oko 5,5 milijardi evra (samo u 2005. gubici se izražavaju cifrom od oko pola milijarde evra). U tom kontekstu zvuči komično, da će vlada, kroz Nacionalni investicioni plan, u ovoj i narednoj godini izdvojiti osam miliona EUR za podršku novim preduzećima, kada će samo na preregistraciji preduzeća (usklađivanje sa Zakonom o privrednim društvima) biti potrošeno osam miliona evra za razne takse, uverenja, overe ugovora… Poslednje, ali ne i najmanje važno jeste ono čime se ministri i vlada diče, a to je „da nema zemlje u svetu koja beleži u isto vreme pad inflacije i rast GDP“. To jeste tačno, ali da upotrebim jednu sentencu bivšeg guvernera NBJ Dragoslava Avramovića, „ne može se spasavati privreda novim monetarnim vicevima“. Drugim rečima, ne postoji nijedna zemlja na svetu koja kao prateću pojavu tako „izuzetnom rezultatu“ ima visoku stopu nezaposlenosti i spoljnotrgovinskog deficita, kao i visoko potkapitalizovanu privredu i sve veći broj pauperizovanih građana.
Kraj