Budžet Srbije za 2014. godinu, o kojem je Narodna skupština juče počela da raspravlja, projektovan je isuviše ambiciozno i mogao bi da „padne“ na sivoj ekonomiji, ocenjuju stručnjaci. Naime, Vlada Srbije je predvidela prihode od 929,94 milijarde dinara i rashode od 1,113 milijardi, pri čemu se za čak 16 milijardi dinara ili oko 150 miliona evra prihoda oslanja na bolju naplatu poreza koju namerava da ostvari borbom protiv sive ekonomije.

Međutim, kako je Fiskalni savet nedavno primetio, od kada je država sredinom ove godine uvela politiku nulte tolerancije na neplaćanje poreza, stepen naplate PDV-a je pao, što baca sumnju u sposobnost administracije da jačom kontrolom obezbedi obećani novac.

Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta i savetnik bivšeg premijera Mirka Cvetkovića, kaže da je imajući u vidu pad prihoda ove godine, projekcija za 2014. „u najmanju ruku vrlo ambiciozna, naročito u delu koji se odnosi na rast prihoda od suzbijanja sive ekonomije“.

– Iskustvo govori da radikalno smanjenje sive ekonomije ne može da se ostvari preko noći. Pokušaji da se disciplinuju poreski obveznici u poslednjih godinu, godinu i po dana nisu dali rezultate. Uz to, postoji i opasnost od daljeg smanjenja potrošnje (što znači i prihoda od PDV-a) zbog visine plata i pada zaposlenosti. Stoga je veliko povećanje naplate poreza moguće samo uz drastičnu promenu načina rada inspekcijskih službi. Nisam siguran da najavljene moderne mere, poput promena u očitavanju fiskalnih kasa, mogu da pomognu, jer one daju efekte u sistemima u kojima već postoji dobra poreska disciplina, pa se time sistem samo usavršava. Mislim da su nama potrebna tvrđa i primitivnija sredstva, odnosno rigorozan odnos inspekcijskih službi prema svakom neplaćanju poreza – smatra Bajec, dodajući da bi u slučaju da se bilo kome učini bilo kakav ustupak to dovelo do dalje poreske nediscipline.

Bajec naglašava da će potreba za rebalansom budžeta naredne godine zavisiti od toga da li će podbaciti prihodi od PDV-a i akciza koji predstavljaju najveću stavku u primanjima budžeta, jer „treba biti korektan pa reći da je na rashodnoj strani već dosta urađeno, tako da tu nema puno prostora za dalje uštede“.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubomir Madžar takođe smatra da borba protiv sive ekonomije unosi neizvesnost u projekcije budžetskih prihoda u 2014. godini.

– Ima različitih neizvesnosti u budžetu. Osim sive ekonomije tu je i, nešto manja, neizvesnost oko poreskih prihoda, jer je budući privredni razvoj pod velikim znakom pitanja. Moguće je da ćemo imati nulti rast ili tek nešto veći, a možda ćemo imati i negativan rast. Međutim, država nikad ne ide sa projekcijom pada BDP-a – kaže Madžar, ocenjujući da su sve stavke na strani prihoda neizvesne.

Po njemu, sigurnije bi bilo da je država mogla da računa sa određenom rezervom u budžetu, odnosno da projektuje nešto veće prihode u odnosu na rashode, ali je to, kako kaže, verovatno bilo nemoguće, pošto nije bilo mesta za dalje smanjenje rashodne strane.

– I ovo su jedva nategli. Poznato je da je u vladajućoj koaliciji i partija koja zastupa interese penzionera (PUPS) tako da rashodi nisu mogli dalje da se smanjuju. I da je drugi čovek bio na mestu ministra finansija, ništa drugačije ne bi mogao da uradi, jer bi u suprotnom bilo političkog belaja – kaže Madžar.

Raspad koalicije ili nedisciplina?

Beograd – Rasprava i usvajanje budžeta su najvažniji događaj u parlamentarnom životu i najveći test za Vladu. U svim parlamentima širom Evrope, može da se desi da neki zakon ne dobije podršku u skupštini, ali ako nema podrške budžetu, to predstavlja znak da je vlada pala, ocenjuje za Danas Aleksandra Jerkov, portparolka DS.

Ona dodaje da izostanak kvoruma u parlamentu prilikom usvajanja budžeta pokazuje neodgovornost vladajuće koalicije, bez obzira na to da li je reč o slučajnom propustu ili o nekakvim stvarnim problemima koji su među poslanicima vladajuće koalicije postojali. „Koji god da je razlog, to jeste neodgovornost, nesposobnost i neozbiljnost prema građanima“, napominje Jerkov. Komentarišući nedostatak kvoruma u parlamentu za raspravu o budžetu, politički analitičar Jovo Bakić ističe za Danas da je, po svemu sudeći, reč o nedisciplini poslanika. „To je bio čest slučaj i za vreme mandata vlade Mirka Cvetkovića, i tada su poslanici vladajuće većine bili često nedisciplinovani. Što se ovog sastava tiče, ovo takođe nije prvi put da nije bilo moguće obezbediti kvorum, ali je Vuk Jeremić ovog puta izvadio situaciju“, objašnjava Bakić.

Prema njegovim rečima, nedostatak kvoruma nije znak početka raspada koalicije, jer se „ozbiljnije stvari“ očekuju tokom sledeće godine. Na pitanje da li ovaj potez Vuka Jeremića predstavlja znak buduće saradnje sa vladajućim partijama, Bakić navodi da je Jeremić već „približen“ vlasti i da je sad sve samo pitanje njegovih ambicija. S. Č. – B. C.

Opet novo zaduživanje

Budžet za narednu godinu predviđa deficit od 4,6 odsto BDP-a, ali to nije konačan saldo. Kada se ovom manjku dodaju projektni zajmovi, troškovi lokalne samouprave, Puteva Srbije i PIO fonda, RFZO-a i NSZ te plaćanje dugova za propala državna preduzeća i banke, ukupni deficit dostiže 7,1 odsto i veći je od ovogodišnjeg. I ovoliki deficit je bio veliki problem za državu, iako je probala da ga „amortizuje“ podizanjem donje stope PDV-a sa osam na 10 odsto i uvođenjem „solidarnog poreza“ na zarade u javnom sektoru koje su više od 60.000 dinara. Uz to, država je srezala veliki deo svojih rashoda, s tim što su penzije ostale netaknute. Preostali deficit država će finansirati novim zaduživanjem.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.