Troškovi su ogromni, čak prelaze 3.000 evra po proizvodu, što privredu onemogućava da normalno radi i planira razvoj na domaćem tržištu, ali su istovetni problemi prisutni i kada se uvoze samo sirovine ili poluproizvodi za proizvodnju namenjenu izvozu. Nekoliko institucija i sertifikacionih kuća koje imaju pravo da izdaju tu vrstu papira, nisu dovoljno opremljene za proveru materijala, opreme i proizvoda sa naprednim tehnologijama iz zemalja EU. Zbog toga proces u kome uvoznik treba da dobije dozvolu, traje mesecima, često i duže od godinu i po dana – rečeno je na jučerašnjem okruglom stolu pod nazivom „Srbija želi u EU, a ne primenjuje svoje zakone u praksi“, u organizaciji Mreže za poslovnu podršku.

Posebni problemi postoje na polju građevine, jer od jula prošle godine komisija koju je oformilo ministarstvo gotovo da ne izdaje rešenja o priznavanju stranih sertifikata. Iako postoji uredba koja reguliše način na koji se priznaje inostrana prateća dokumentacija uz proizvod, rešenja da je ona usaglašena sa naših standardima čekaju se i do 18 meseci. Uz to, proizvođači u Srbiji su prinuđeni da plaćaju za sertifikate koji ne važe u evropskim zemljama, a da potom dodatno plate papire koji su potrebni za evropsko tržište.