Skuplje cigarete smanjuju broj pušača 1Foto: Beta/Dragan Gojić

To se najviše oseća kod domaćinstava sa nižim prihodima, gde svaki cenovni udar od deset odsto uzrokuje da se 5,7 procenata ljudi odrekne tog zadovoljstva, dok većina onih koji za to nisu spremni, redukuje potrošnju za ukupno 5,1 procenat. Kod domaćinstava sa srednjim prihodima koja imaju stavku duvan u svom kućnom budžetu, broj konzumenata se smanjuje za 2,6 odsto a broj popušenih cigareta kod upornih manji je za 3,7 procenta.

Najmanje rast cena utiče na domaćinstva sa visokim prihodima, gde se broj pušača ne menja a broj cigareta ipak smanjuje za 2,2 odsto. To je pokazala anketa o potrošnji u domaćinstvima koju su istraživači Instituta ekonomskih nauka, između ostalog, koristili za studiju o uticaju poreske politike na potrošnju duvanskih proizvoda.

– Pad potrošnje odnosi se i na legalno i na crno tržište duvanskih proizvoda, on je stvaran jer anketa Republičkog zavoda za statistiku obuhvata ukupnu potrošnju domaćinstava bez obzira da li je ona ostvarena u regularnom ili sivom prometu. Tačno je da se usled poskupljenja cigareta formiralo i crno tržište, ali koliko je nismo mogli da utvrdimo u ovom istraživanju. Kada u martu budu poznati podaci koje prikupljamo za drugu fazu studije, moći ćemo i o tome da govorimo. Ali i tada će to biti samo presek trenutnog stanja jer se niko time nije bavio do sada. Uporedivi podaci o efektima poreske politike i državnih mera na crno tržište duvana moći će da se dobiju tek kada za nekoliko godina ponovo uradimo presek po istoj metodologiji – kaže za Danas Jovan Zubović, direktor Instituta ekonomskih nauka čiji su istraživači uradili prvu a za narednu godinu najavili drugu fazu u projektu koji utvrđuje efekte poreske politike na potrošnju duvana.

On ukazuje da u ovom trenutku niko ne može da precizira koliki je obim nelegalne prodaje duvana, jer procenu o tome daje za sada samo industrija a to onda nije relevantno. Oni uvek uvećavaju uticaj i obim crnog tržišta jer im to ide u prilog.

– Iz izveštaja Uprave za duvan o zaplenama na godišnjem nivou, proizilazi da je učešće tih količina, u odnosu na legalnu prodaju, samo u tragovima, promilima što bi ukazivalo da nemaju nikakvog uticaja na crno tržište. Ali, koliki je obim neregistrovane prodaje nemoguće je proceniti. Ono što jeste evidentno, to je da rezani duvan ne dominira u tome, kao i da se cigarete domaćih proizvođača ne mogu naći u nelegalnoj prodaji – kaže Zubović.

On podseća da je Srbija potpisnik konvencije koja je obavezuje da prati poreklo cigareta koje se nađu u prodaji od trenutka proizvodnje do prodaje. Jedini izuzetak može da se dogodi ako je fabrika iz koje potiču ilegalna, ali to nije moguće organizovati u našoj zemlji iako u svetu postoje destinacije na kojima je takva proizvodnja organizovana.

U Ministarstvu finansija nismo dobili odgovor na pitanje da li je planirana izmena akciza na duvanske proizvode, koliko ona zavisi od dogovora sa Ministarstvom zdravlja i da li uopšte postoje prioritetni ciljevi fiskalne politike u toj oblasti. Pitali smo kada će biti doneta nova nacionalna strategija o kontroli duvana, s obzirom na to da je prethodna pokrivala period do 2016, a bez odgovora je i pitanje kako je moguće da država nije u stanju da iskoreni crno tržište rezanog i drugih duvanskih proizvoda.

Kuda ide domaći duvan

– Fabrike koje rade u Srbiji oslobođene su carina na uvoz duvana za količinu u kojoj otkupe tu sirovinu od domaćih proizvođača. Međutim, domaći duvan se ne koristi u tehnologiji nijedne od fabrika, pa ga one uglavnom izvoze u centralu veletrgovine u Briselu. Taj je izvoz poslednjih godina u enormnom porastu – kaže Jovan Zubović.

Trošak

Učešće izdataka za duvanske proizvode u domaćinstvima od 2006. do 2017. povećano je sa 2,8 na 3,1 odsto. Međutim, u domaćinstvima sa nižim prihodima taj udeo je pao sa 3,3 na 2,9 procenta dok je kod onih sa visokim trošak sa 2,4 porastao na 3,2 odsto.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.