Slijepčević: Živimo u zemlji u kojoj pravo ne postoji 1Foto: FoNet/ MUP Srbije

Ministarstvo privrede nije, na molbu Danasa, objasnilo zbog čega je odbilo zahtev naučne saradnice Instituta za noviju istoriju, Marije Obradović da joj omogući uvid u podatke o privatizacijama nakon 2012, iako je njihovo rešenje o odbijanju pristupa poništio Poverenik za informacije od javnog značaja.

Obradović je, naime, zatražila pristup dokumentaciji koja se nalazi u arhivi tog ministarstva od kada je 2015. preuzeta iz Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda, a nakon tog perioda, pretpostavljamo, postoje podaci o prodaji društvenih i državnih preduzeća koje je obavila aktuelna vlast.

Pri tom, razlog koji su naveli Obradovićevoj, da je tražila prevelik broj informacija, ne stoji jer ona nije očekivala da joj službe sistematizuju podatke, već da joj omoguće pristup građi, kakav je imala ranije u Agenciji za privatizaciju nakon čega je nastalo obimno delo, „Hronika tranzicionog groblja – Privatizacija društvenog kapitala u Srbiji od 1989. do 2012.“

Nastavak tog istraživanja Ministarstvo je onemogućilo.

Ali, nije samo naučna zajednica uskraćena.

I novinari ne prolaze drugačije kada žele javnost da informišu o bitnim pitanjima.

Tako je kod Ministarstva privrede još uvek „u proceduri“ zahtev iz jula ove godine u kome smo zatražili statistiku privatizacije – koliko je društvenih firmi bilo na tržištu, koliko ih je prodato, po kom modelu i koliko je novca po tom osnovu ušlo u državnu kasu.

Iste podatke, kada smo ranijih godina povremeno sumirali proces prodaje društvenih preduzeća, iz tadašnje Agencije za privatizaciju dobijali smo „na klik“, automatski.

Takođe u julu, od slovenačke Vlade zatražili smo informaciju o prodatim društvenim preduzećima i modelima privatizacije, a dobili smo ih u roku od nedelju dana.

Još uvek čekamo i da „iz procedure“ izađu pitanja koja smo postavili u februaru – nije nam bilo dovoljno jasno zašto, kada je ugovor sa Al Dahrom potpisao kao prodavac PKB, novac otišao u budžet a ne tom preduzeću.

U istom mesecu pitali smo i da li postoje ograničenja u vezi iznosa subvencije za privlačenje direktnih investicija u odnosu na broj radnih mesta, s obzirom da je kompaniji Rauch odobren podsticaj od 2.191.339 evra uz obavezu da zaposli najmanje 30 ljudi. Bez odgovora.

I to je „u proceduri“.

Svega nekoliko dana po uvođenju vanrednog stanja zbog epidemije koronavirusa, zapitali smo Ministarstvo privrede da li će biti nekih olakšica za preduzetnike i male firme kojima je rad otežan ili potpuno onemogućen, poput oslobađanja od poreza, doprinosa na zarade ili nekih drugih dotacija.

Odgovor nije stigao. Valjda je i on „u proceduri“.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija ukazuje da Ministarstvo privrede nije imalo pravo da kao razlog za odbijanje zahteve navede da je tražen preveliki broj dokumenata, jer je pre toga Poverenik poništio njihovo rešenje o odbijanju.

„Takav argument se može izneti onda kada organ vlasti dobije zahtev, to može biti predmet žalbe koju razmatra Poverenik, a kada već donese rešenje, Ministarstvo nema mogućnosti da navede taj razlog“, kaže on.

Aleksandar Stevanović, ekonomski konsultant i savetnik u prethodnom sazivu Ministarstva privrede, kaže da praksa nedostavljanja podataka nije nepoznata u Srbiji.

– Netransparentnost se dešava kada je mišljenje nosilaca dominantne politike da njima ne bi išlo u prilog objavljivanje tih podataka. Ali, postoji i opcija „ne znam da uradim“, koja se vezuje za nekompetentnost pa se takav odgovor izbegava kao i „mrzi me da radim“ odnosno varijanta nemara – kaže Stevanović.

Apsurd je što ni državna tela ne mogu da dođu do traženih dokumenata a advokat Dušan Slijepčević, član Saveta za borbu protiv korupcije, kaže za Danas da ni ta institucija nije mogla da dobije podatke koje je tražila iz raznih oblasti zbog čega su se često obraćali Povereniku.

– Teško je nekoga optužiti direktno, ali je jasno da se kod nas mnogo toga prikriva. Da li je ikada raščišćeno nešto oko DIPOS-a, oko Večernjih novosti, Er Srbije… Mi samo saznajemo restlove, kada se promeni vlast, i tako ćemo i o potezima ove garniture saznati kad ona ode, pre toga nećemo dobiti ništa. Mi, nažalost, živimo u državi u kojoj pravo ne postoji – kaže Slijepčević.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

5 reagovanja na “Slijepčević: Živimo u zemlji u kojoj pravo ne postoji”

  1. ZIVIMO U ZEMLJI U KOJOJ PRAVO NE POSTOJI ,kaxe advokat Slijepcevic,medjutim to je samo pola istine.zivimo u drzavi u kojoj nas policjaci,tuzioci, sudije, svaki dan ponizavaju i zloupotrebljvaju svoje radne pozicije.
    Nekad to rade za sebe a najcesce za one nedodirljive kojih je sve vise a koji nas zbog svojih kriminalnih rabota drze u zatvoru otvorenog tipa vec decenijama.
    Srbija kao drzava ,kao rece hrvatski predsednik Milanovic, JE SAKA JADA.Dobro obavesten covek.

  2. KAKO VAS NIJE SRAMOTA DA LAZETE ,PO KOJOJ CENI JE PRODAT CELIK OD TENKOVA I DRUGIH OKLOPNIH VOZILA I ORUZJA ISTOPLJENO U ZELEZARI SMEDEREVO,PRODATO AMERIKANCIMA. STO TO NEIZNESETE U JAVNOST ,ILI SRPSKA FABRIKA STAKLA FABRIKA STOFA I JOS DOSTA DRUSTVENIH FIRMI U PARACINU. SLEOCEVICU NEMOJ DAMO DA LAZES DA NAMJE BILO BOLJE PRE 2012 ,BILO NEKIMA KOJI SU KRALI SA OBADVE RUKE I BILI NA VLASTI U NAZOVI DEMOKRATSKOJ DRZAVI SA TAKOZVANU LOPOVSKU DS STRANKU. DALI IMAS PODATKE KOLIKO JE POKRADENO I UNISTENO U LOPOVLUKU I NEMOJ DA SE JAVLJAS I TI SI MEDJU LOPOVIMA,PA SAD SE IZMISLJAS POCNITE DA PISETE PODATKE I IZNOSITE U JAVNOST OD 2000 OA NAOVAMO DA SE SVE ZNA I STAVI NA TAPETU.

    • Pitanja koje ste napisali (ne znam zašto – sve velikim slovima), a koja su na mestu, ne menjaju smisao i tačnost teksta povodom kog ste se oglasili.

    • Dakle „gospodine“ vaše je mišljenje da svaka krađa opravdava buduću krađu.
      Obzirom da pokušavata da branite „pravnu državu“ Vučića zašto odgovorni za prethodne privatizaijce nisu uhapšeni od 2012 do danas, a da ne pominjem zašto nisu uhapšeni odgovorni za „privatizacije“ od 1944-2000 godine
      Nažalost naše sve „vlasti“ od 1944 do danas su „komunističke“.
      Jer „komunisti“ nikad nisu bili hapšeni i suđeni zbog krađe samo su „smenjivani“ sa još gorima od prethodnika.
      I tako od „pada komunizma“ imamo „komunističke“ režime gde gori „smenjuju“ prethodnike

  3. @Dragan,napadate coveka koji otvoreno ukzuje na greske.Ja nigde nisam procitao,da je advokat Slijpcevic,rekao da je nekad bilo bolje.To ste izmislili da bi se nekome ili necemu dopali.Uzalud vam trud.Od nepobitnih cinjenica ,koje iznosi Savet ciji je clan Dusan Slijepcevic,nema bezanja.
    Vredjati jednog hrabrog i odvaznog gradjanina sto vi ovom prilikom cinite,vise govori o vama i vasem poimanju zivota u Srbiji.Najbolje bi bil da se javno izvinite advokatu Dusanu Slijpcevicu za podle i bezrazlozne uvrede.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.