Šljivu nema ko da suši

Nekada poznata po domaćim suvim šljivama i jabukama, ajvaru, kiselim krastavčićima, prerađenoj cvekli, rakiji i voćnim sokovima, Srbija je danas postala izvoznik svežeg voća i povrća. Ono ka stranim tržištima odlazi praktično ubrano sa grane ili struka, po znatno nižim cenama od prerađenog. Ili pak smrznuto. Učešće sušenog voća i povrća i finalnih proizvoda u izvozu znatno je manje. Na gubitku su zbog toga svi.

– Naše fabrike za preradu voća i povrća su mahom najpre prodate, a potom zatvorene. Punom parom su nekada, da bi podmirili domaće i strana tržišta, radili PIK Bečej, Šapčanka, valjevačka Srbijanka… Danas se, međutim, otvaraju mali pogoni za preradu voća i povrća, ali oni ne mogu da podmire zahteve tržišta. Jer jedna mala sušara za 24 sata može da preradi pet tona, a velika je za isto vreme sušila 50 tona šljiva – navodi naš sagovornik, dodajući da i samo pakovanje voća i povrća, odnosno njegova priprema da može direktno u raf prodavnice, cenu podiže deset do dvadeset odsto.

Prema procenama poljoprivrednika, nekada je prerađeno voće i povrće u ukupnom izvozu učestvovalo sa oko 60 procenata, a sada tek sa dvadesetak odsto. Jedini način da se situacija popravi oni vide u ponovnom pokretanju mašina u velikim prerađivačkim fabrikama.

U Delta agraru, koji ima najveći voćnjak u Srbiji na površini od 400 hektara, kažu za Danas da 80 odsto prinosa jabuka, koji iznosi od 60 do 80 tona po hektaru, izvoze uglavnom u Rusiju.

– Zahvaljujući dvema hladnjačama jabuke mogu da se skladište najmanje 250 dana od berbe što omogućava trgovanje tokom cele godine. Ukupan rod koji očekujemo ove godine premašuje 16.000 tona, a kako otkupljujemo i jabuke od individualnih proizvođača, količine jabuka sa kojima raspolažemo su u ovom trenutku između 25.000 i 30. 000 tona – kažu u ovom preduzeću.

Prema podacima Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije, Srbija je prošle godine na strana tržišta izvezla sveže voće vredno oko 126,6 miliona dolara. Najveće interesovanje je bilo za naše sveže jabuke koje su izvezene u vrednosti od 53 miliona dolara. Vrednost izvoza smrznutog voća, koje spada u kategoriju prerađenog, prošle godine je dostigla oko 314,7 miliona, a od toga je više od polovine novca, odnosno oko 188 miliona dolara donela smrznuta malina. Mnogo manje zarađeno je, međutim, na izvozu suvog voća – svega 20,3 miliona dolara, a više od tri četvrtine tog novca donela je suva šljiva.

Sveže povrće je prošle godine izvezeno u vrednosti od oko 19,3 miliona, a najveći iznos u izvozu donela je sveža paprika – 5,5 miliona dolara. Vrednost izvoza smrznutog povrća iznosila je oko 33,5 miliona, a najviše je izvezeno smrznutog graška – za 9,2 miliona dolara. Suvo povrće izvezeno je u vrednosti od 11,6 miliona dolara, od čega je više od polovine novca zarađeno na suvim pečurkama.