Spasavanje redova eksperta

Čak i u Grand paradi Željka Mitrovića zahteva se izvesna pristojnost i svest o tome ko te hlebom hrani, tako da će izvesna osoba kojoj ni posle svog dugogodišnjeg bavljenja novinarstvom ne znam ime, ostati gde jeste. Na grbači poreskih obveznika Srbije. Ali sama me je podsetila na jedan slučaj koji mi uliva nadu, da ovo „ovako više ne može“ stanje neće (pre)dugo trajati. Tako smo jednom satima čekali da Milo Đukanovići Nikola Šainovićzavrše jedno srbijansko-crnogorsko većanje. Da ne kažem sudbinsko odlučivanje. A onda je jednoj gomili zainteresovanih novinara Dragan Štavljanin, kome smo bar znali ime, saopštio da mogu tim političarima, ključnim za stabilnost Balkana, postaviti samo dva pitanja, jedno pitanje s leve strane, jedno pitanje sa desne strane. S tim što je one moji pitaju naravno odabirao on. I levog i desnog. Mislim da sam ja bila desni. A onda se narečeni Štavljanin smilovao pa je dopustio još (po) jedno pitanje. E, budući odabran, jedan nam je naš kolega spasio novinarsku čast: „Nemam NIŠTA da ih pitam“. Hvala mu do groba. Savezna Republika Jugoslavija više ne postoji. Nikola Šainovićje u Hagu. Mila Đukanovića još drže. Vlada Srbije je u četvrtak, kao, odlučila da do daljnjeg obustavi ovo zapošljavanje svih koji su zakasnili na voz, ali nisu na partijski sastanak. Tako su predstavnici Vlade rekli novinarima. A u papirima piše da će zapošljavanja i dalje biti, samo neće onog BEZ PRETHODNE SAGLASNOSTI VLADE. A vi ste pročitali – kad Vuk Jeremićnešto predloži, Milutin Mrkonjićse odmah složi. Dosad je država zapošljavala sve u šesnaest: na neodređeno vreme, na određeno vreme, po ugovoru o delu, po ugovoru o specijalnom ugovoru, po sastanku, po saobraćajnoj nesreći, po drumskoj sreći. Kako joj je samo palo na pamet. Sad će država zapošljavati samo četvrtkom. Kad Vlada zaseda. A da su bezobrazni kao što nisu, mogli su da nastave sa zapošljavanjem svakog dana. Malo li je?

Fond plata koje se isplaćuju iz budžeta, plate u javnim preduzećima i penzije biće zamrznute. Koliko sam ja čula – na nivou od januara 2009. godine. Kako bilo, državne plate će NOMINALNO ostati najmanje na nivou iz 2008. godine, dok plate u privatnom sektoru padaju svakog dana, ako ih uopšte i ima. Kao i broj zaposlenih.

Vlada će biti toliko uviđavna da smanji svoja ničim ograničena prava na raspolaganje vlastitim prihodima ministarstava i drugih državnih institucija, kao i svoje pravo da svake godine bez zakona, dakle diskreciono, odluči o tome na šta će biti potrošeno oko 1,5 milijardi evra. Budžetskih. Razumete, njih 27 odlučuje diskreciono o potrošnji 145 milijardi dinara i, ako ste se zbog toga nešto nasekirali, kad biste znali kako su to potrošili znali biste koji su im prioriteti. Tako oni sami kažu. Tako je vlada zaključcima potrošila novac od Mobtela. Za prioritete. Zatim je u infrastrukturu uloženo koliko u rezerviste. Je li vam sve jasno? Neću da vas sekiram, ali u stvari još je gore.

KOLIKO PARA TOLIKO MUZIKE I OSTALE DOSKOČICE: Sem državnih službenika, bili su vickasti i državni eksperti. Tako je Mlađan Dinkić, ekspert svih eksperata, održao novinarima tiradu u kojoj ih je uputio da vide kakva je strašna kriza u Americi, a tek u Evropi, takvu krizu čak ni njegov kolega Jovan Krkobabićjoš nije doživeo!!! Zamisli? Poslušna sam, pa sam pogledala. Na televiziji je nešto pričao američki ministar za finansije. Rekao je da su njegova briga američki poreski obveznici. Mene nigde nije spomenuo. Za eksperte se nešto ne sećam, na njih je možda potajno mislio. E, pošto novinari nisu imali pametna lica kao da sve razumeju čim im se lepo upakuje, ekspertiza je išla dalje, pa je Dinkićispalio čuvenu: „ Koliko para, toliko muzike“. Na isti drzak način na koji su on i ostali eksperti na svoje izbore potrošili naše pare od mnogih „lekovitih“ privatizacija, uključujući i one od prodaje Mobtela. Budući, ukoliko nisu državni, slabo plaćeni, novinari se nisu primili ni na ovu doskočicu pa je Dinkićmorao dalje: Bolesni smo, moramo se lečiti. Na isti bezosećajan ekspertski način, na koji su onomad otpuštanja hiljada ljudi pravdali tranzicijom i njihovim bahatim proglašavanjem za gubitnike koji ne razumeju zahteve 21. veka i globalne ekonomije, tako su danas sve svoje promašaje, bonuse i otpremnine, zajedno s promašajima svojih privatnih biznismena, natovarili na leđa istih tih gubitnika pozivajući se na globalne promašaje, bonuse i otpremnine. A predsednik nam je države pre manje od godinu dana obećao da će ti biznismeni, u zamenu za našu amneziju, finansirati ekspertske projekte. Samo se ne zna koje. Budući naprasno konzervativna, ministarka finansija Diana Dragutinovićnije bila bahata, ali se više nije odlučno kao nekad pozivala na svoje „teorija to ne potvrđuje“, pošto su sve njene teorije pred našim očima pale.

Radovan Jelašić, bankar svih bankara, rekao je da se on neće menjati i otputovao u Beč. Prema rečima Diane Dragutinović, on je tamo otputovao na sastanak sa stranim bankama, prema njegovim rečima, na sastanak sa poslovnim bankama, prema rečima Mirka Cvetkovića, na sastanak sa „deset najvećih srpskih banaka, odnosno njihovih majki“, prema rečima Božidara Đelića, na sastanak sa „stranim bankama koje posluju na domaćem tržištu“. Da vas podsetim, svi koliko ih ima do juče su govorili da su to domaće banke, što je značajno, samo sa stranim kapitalom, što je beznačajno. A sad putuju u Bečda mole i kume te srpske banke da se ne povlače iz Srbije. Inače su pukli, kao na izborima 11. maja. Sad svako može da vidi da Srbija ovu vladu nije dobila na izborima 11. maja prošle godine, nego je izbornom kombinatorikom posle izbora ova vlada dobila Srbiju pošto ju je bolesna politička klika prethodno ojadila, što možda još neko vreme ne bismo tako bolno spoznali da isto tako bolesna američka klika nije ojadila ceo svet. Pa sad svi oni bolesni hoće da leče bolesnu Srbiju.

P.S. Ako će vam biti lakše, Međunarodni monetarni fond je u petak stigao i u Hrvatsku. Tamo se ubiše ubeđujući narod da ga niko nije zvao, ne treba im, sam došao, pošto ima pravo po Statutu tako da bane jednom godišnje u svaku od članica i pita je za zdravlje i račun. Pa dobro, banuše li tako u Ameriku pre nego što su njihovi prevaranti banuli u novčanik celom svetu? Kao da je nama malo naših prevaranata i izbornih komisija.