Srbi siromašni kao Bugari 1

Situacija jeste zabrinjavajuća jer svaki treći građanin Srbije smatra da jedva živi, odnosno da jedva sastavlja kraj s krajem. Na lestvici najsiromašnijih zemlja u Evropi Srbiji, ipak, ne pripada neslavno prvo mesto, jer je na istom nivou i Bugarska, članica EU, a lošije kotirani iz okruženja su i BiH i Makedonija.

Prema zvaničnim, sa evropskim standardima uporedivim, podacima Republičkog zavoda za statistiku, rizik od siromaštva i socijalne isključenosti u Srbiji je prošle godine bio 43,1 odsto, što znači da je gotovo svaki drugi građanin ove zemlje siromašan ili na granici da to postane. Identičan rizik od siromaštva kao Srbija, prema poslednjoj analizi Eurostata, ima i Bugarska, dok je donedavno od nas lošija Rumunija sada na 37,3 odsto. U Hrvatskoj je rizik od siromaštva na 29,3 odsto, dok je u Bosni i Hercegovini, prema podacima Agencije za statistiku BiH, 48 odsto građana u opasnosti da postane siromašno. Crna Gora, prema podacima njihove agencije za statistiku iz 2013, na nivou je od 26, 2, nešto malo više nego što je prosek EU.

Prosek u zemljama EU je prošle godine bio 23,7 odsto, što znači da je prošle godine na ivici siromaštva u EU bilo 119 miliona ljudi. Najmanje stope rizika od siromaštva su na Islandu, 13 odsto, u Češkoj je 14 odsto, Norveškoj 15, u Švedskoj 16 odsto. Dobro se kotiraju i Francuska, Holandija i Danska, dok su u donjoj polovini, sa faktorom rizika većim od 30 odsto, osim Bugarske i Rumunije, Grčka i Letonija. Eurostat prilikom određivanja siromaštva obraća pažnju na tri kriterijuma. Prvi je rizik od siromaštva zbog malih prihoda, a potom ubraja one koji žive u teškoj materijalnoj oskudici, dok na trećem mestu računaju i one koji žive u domaćinstvima čiji članovi ne rade.

U Srbiji su riziku od siromaštva, prema podacima RZS najviše izloženi mladi do 24 godine – čak 60,2 odsto mlađih od 24 godine je u opasnosti od siromaštva. Najnižu stopu siromaštva imamo među starijim od 65 godina, 19,7 odsto. Najizloženiji riziku od siromaštva su nezaposlena lica (46,2 odsto), dok je najniža stopa rizika od siromaštva među zaposlenima kod poslodavca (8,5 odsto). Kod samozaposlenih lica ova stopa iznosi 37,3, a kod penzionera 15,2 odsto.

Ako pogledamo samo faktor rizika od siromaštva, isključujući sve ostale faktore u Srbiji je svaki četvrti stanovnik siromašan i to donekle potvrđuje i činjenica da je u zemlji od sedam miliona ljudi na socijalnoj pomoći gotovo 580.000 ljudi. Ukoliko se od tog broja oduzme 40.000 porodilja, dolazimo do podatka da 540.000 građana prima neku vrstu socijalne pomoći. Kada se odbiju naknade porodiljama, koje su ove godine prema podacima Ministarstva rada bile ukupno 30 milijardi dinara, prosečan iznos socijalne pomoći pada na svega 8.700 dinara po korisniku.

 

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.