Srbija jedna od najjeftinijih zemalja u Evropi

Do tog zaključka Komisija, koja je juče održala prvi sastanak, došla je analizirajući statističke podatke „pojedinih ekonomskih pokazatelja“ za Srbiju od 2001. godine do danas, kao i podatke evropske statistike Eurostat, koji pokazuju da je naš nivo cena „58 u odnosu na reperni nivo 100 u Evropskoj uniji“. Kako je saopštila Komisija, na spisku Eurostata sa podacima za 36 zemalja, niži nivo cena od Srbije imaju samo Bugarska (51), Albanija (53) i Bosna i Hercegovina (56).

Zanimljivo je, međutim, da se među odabranim statističkim pokazateljima koje je razmatrala Komisija nije našao podatak o stopi inflacije od 2001. godine, niti analiza kupovne moći i životnog standarda naših građana u odnosu na stanovnike evropskih zemalja sa čijim cenama je napravljeno poređenje. Stoga među stručnjacima postoji sumnja u relevantnost, ali i tačnost ovih podataka, ako se imaju u vidu podaci o veoma visokoj ceni goriva u Srbiji, kao i o brojnim drugim proizvodima čije su cene u Evropi primetno niže.

Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište ističe da „neće biti nikakve potrebe da ulazimo u rasprave o podacima kada od naredne godine budemo na beloj šengenskoj listi pa svi građani koji nikad nisu bili u Evropi odu tamo i vide koliko je u Srbiji zapravo sve skupo“.

– Od Vladine komisije ništa drugo nisam ni očekivao nego da kaže da imamo najniže cene. Čemu ta komisija uopšte i služi kada već imamo Zavod za statistiku koji bi trebalo da prati te parametre – kaže Stevanović za Danas.

S druge strane, Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije podseća da je pravilo da što je zemlja nerazvijenija to su joj cene niže.

– U Srbiji su cene robe relativno približne onima u Evropi, ali su cene usluga drastično niže. Tako šišanje ovde može da košta 1,5 evro, dok u Velikoj Britaniji košta 10 evra. To je zato što je cena radne snage u Srbiji niska. Međutim, ta razlika je mnogo manja kod poljoprivrednih proizvoda, koji najviše zanimaju građane. Tu su naše cene samo 15 odsto niže nego u Evropi – kaže Nikolić za Danas i dodaje da je ključno to što će sa približavanjem Srbije Evropskoj uniji doći i do rasta bruto domaćeg proizvoda, ali i do ubrzanog povećanja cena.

Vlada je Komisiju za praćenje cena formirala u junu sa zadatkom „da prati i analizira kretanje cena proizvoda i usluga koji su od bitnog uticaja na standard stanovništva i mesečno analizira kupovnu moć stanovništva“. Prema potrebi, „vrši poređenje cena određenih proizvoda i usluga sa istim ili sličnim u zemljama u okruženju, prati stanje na tržištu i predlaže mere za otklanjanje uočenih nepravilnosti“. Pored ministra trgovine, kao predsednika, Komisiju čine i predstavnici ministarstava poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, rada i socijalne politike, ekonomije i regionalnog razvoja, rudarstva i energetike, zdravlja i finansija, kao i predstavnici republičkog Zavoda za statistiku i Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Statistika

Komisija je utvrdila da je prosečna neto zarada u Srbiji od 2001. do 2008. godine porasla za 439 odsto, odnosno 292 odsto u evrima i to sa 102 evra u 2001. na 400 evra u 2008. godini, što je u maju ove godine palo na 328 evra. Prosečne penzije su u istom periodu u dinarima porasle za 371 odsto, a u evrima za 252 odsto – sa 69 evra u 2001. na 243 evra u 2008. godini, odnosno 229 evra u maju 2009. godine. Vrednost minimalne potrošačke korpe je porasla za 136 odsto, a u evrima za 72 odsto, dok je vrednost prosečne potrošačke korpe u dinarima porasla za 121 odsto, a u evrima za 62 procenta. Za pokriće minimalne korpe u 2001. je bilo potrebno 1,45 prosečnih plata, u 2008. 0,64, a u maju ove godine 0,76 prosečnih plata. S druge strane, za prosečnu korpu danas je potrebno izdvojiti 1,18 plata, dok je prošle godine bilo dovoljno 0,99 plata, a 2001. godine 2,42 prosečne zarade.

Nema opasnosti od poskupljenja hrane

Na prvoj sednici Komisije za praćenje cena konstatovano je da postoje „realne mogućnosti za razgovore“ o smanjenju cena prirodnog gasa, izmene formula za utvrđivanje cena benzina, kao i za razmatranje akcizne politike, kako bi se smanjio uticaj sive ekonomije, a da ne postoji realna opasnost od većih poskupljenja prehrambenih proizvoda, te da je potrebno „pokrenuti razgovore“ o nivou cena komunalnih usluga. Do narednog sastanka sva ministarstva napraviće izveštaj o mogućim povećanjima cena kako bi se preventivno delovalo.