Srbija kao of šor kompanija

– Iako je Poreska uprava učinila mnogo napora da spreči utaje poreza i pranje novca preko fantomskih firmi, to je često borba sa vetrenjačama, jer država nije uspostavila sistem koji bi omogućio efikasnu kontrolu poslovanja. Fantomske firme najčešće se i formiraju s namerom da se preko njih „odrade“ dve do tri velike transakcije, a potom se ili gase ili prenose na novog vlasnika koji nije učestvovao u spornim poslovima. Protiv pravih vlasnika, ukoliko ih identifikuje, Poreska uprava može da podnese krivične prijave, ali ti procesi traju dugo jer je pravosudni sistem u toj oblasti izuzetno neefikasan. Problem predstavlja i naplata štete koju su prouzrokovale takve firme, jer je obično rečo preduzećima koja se osnivaju kao društva sa ograničenom odgovornošću, što znači da u poslovima odgovaraju samo imovinom koja se vodi kao vlasništvo firme, a to je, po pravilu, samo osnivački ulog – tvrdi za Danas poreski stručnjak ĐerđPap.

Naš sagovornik podseća da su pre izvesnog vremena takva preduzeća otvarana uz falsifikovanu ispravu, a kada poreznici otkriju prevaru, ispostavi se da je firma registrovana na ukradenu ličnu kartu ili umrlo lice, pa pravog vlasnika nadležne službe nisu mogle ni da pronađu. Sada je praksa da Poreska uprava, pre dodele PIB-a, obavi razgovor sa vlasnikom firme, na adresi koju je prijavio, pa je taj metod prikrivanja identiteta isključen. Ali, otežavajuća okolnost je to što nameru preduzeća da opere novac ili utaji porez, poreski organi mogu da otkriju tek kada prođe izvesno vreme, prilikom kontrole transakcija koje su većobavljene.

Uz konstataciju da otkrivanje fantomskih firmi nije lak posao za poreznike, jer se evidencija obveznika vodi kroz tri međusobno nepovezana registra (registar PIB, zatim PDV obveznika i registar matičnih brojeva) Pap naglašava da bi postojanje jedinstvenog registra olakšalo kontrolu firmi. „Značajna bi pomoćbila kancelarijska kontrola pomoću sistema uvezanih podataka koji su u bazama firmi i banaka, ali taj sistem povezivanja korisnika država još nije uvela. Najveći problem, međutim, predstavlja to što pravosudni sistem nije pripremljen za adekvatno reagovanje na poreske utaje i pranje novca, jer sudski procesi dugo traju, a mali je broj predmeta okončan osuđujućim presudama“, kaže Pap.

I u Poreskoj upravi procenjuju da je pravosudni sistem „usko grlo“ u procesu otkrivanja i sankcionisanja poreskih prevara.

– Od oktobra 2003. do januara ove godine Poreska uprava podnela je 5.468 krivičnih prijava, protiv 6.656 lica koja su izbegavanjem plaćanja obaveza utajila oko 51 milijardu dinara poreza. Sudski postupak završen je u 1.898 predmeta, a samo polovina ili 967 prijava okončano je osuđujućim presudama. I visina izrečenih kazni za ova dela je više simbolična nego što predstavlja meru kojom bi ova pojava mogla da se suzbije. Naime, samo u 54 suđenja izrečena je zatvorska kazna, pri čemu je jedno lice osuđeno na zatvorsku kaznu u trajanju od četiri godine, a u dva predmeta „odmerena“ je kazna od 2,5 godine. U još desetak slučajeva, odmerena kazna bila je nešto iznad godinu dana zatvora, a ostale su u trajanju od po nekoliko meseci. Najviše je izrečeno uslovnih zatvorskih kazni, u 818 predmeta, a u 52 slučaja izrečena je novčana kazna – kaže za Danas Zoran Jovanović, PR Poreske uprave.

On dodaje da je od ukupnog broja krivičnih prijava koje je Poreska uprava podnela, čak 3.570 predmeta u različitim fazama postupka. Istraga se još uvek vodi u 1.709 predmeta, u 1.582 su počela suđenja ili je održan glavni pretres, a u 279 slučajeva još nije doneta odluka o daljem toku postupka.

Provereni recept

Fantomske firme osnivaju se sa ciljem da se opere nelegalno stečen novac ili da se izvrši utaja poreza, a obično funkcionišu preko mreže legalnih preduzeća, kojima izdaju račune za nepostojeću robu. Primera radi, fantomska firma može da dostavi fakturu za fiktivnu robu na iznos od milion dinara, i da na tu sumu uračuna porez od (najčešće) 180.000 dinara (18 odsto), koji se obično izmiri kada legalna firma izvrši uplatu. „Fantom“ posle podiže gotovinu i kada naplati svoju proviziju, koja se kreće između 10 i 30 odsto, ostatak novca isporučuje vlasniku legalnog preduzeća. On će za keš platiti rad „na crno“ ili nabaviti robu i staviti je u promet bez obaveze da na tu transakciju plati PDV.