Novi Beograd Foto: novibeograd.rs

Prošle godine Srbija je bila na 65. poziciji na toj listi ali je vrednost indeksa za ovu godinu ostala nepromenjena (60,9 od maksimalnih 100), što znači da su druge zemlje ostvarile veći napredak.

U izveštaju je rangirana 141 privreda na osnovu 103 indikatora u 12 oblasti.

Napredak je Srbija ostvarila u oblastima institucije, infrastruktura, veštine, tržište rada, finansijski sistem, veličina tržišta, dinamika poslovanja i sposobnost za inoviranje.

U oblasti makroekonomske stabilnosti Srbija je zadržala istu poziciju dok je smanjenje vrednosti zabeleženo u oblastima usvajanje IKT-a, zdravstvo i tržište proizvoda.

Rezultate indeksa globalne konkurentnosti SEF objavili su Srpska asocijacija menadžera (SAM) i Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN).

Sa indeksom 60,9 Srbija je na nivou proseka, ali je i ispod proseka zemalja u okruženju za oko jedan poen.

Medju prvih pet zemalja na Listi globalne konkurentnosti su Singapur, SAD, Hong Kong, Holandija i Švajcarska, a na poslednjem mestu je Čad. U regionu najlošije su rangirane BiH (92), Severna Makedonija (82) i Albanija (81), dok je Hrvatska na 63. poziciji, Crna Gora 73, Rumunija 51, Bugarska 49, Mađarska 47, a Slovenija je na 35. mestu.

Predstavnici SAM-a i FREN-a su na konferenciji za novinare povodom objavljivanja rezultata Indeksa globalne konkurentnosti istakli da se Srbija od prošle godine nalazi u klubu uspešnih zemalja, odnosno u prvoj polovini rangiranih zemalja, gde su kriterijumi dodatno pojačani, pa je i sveukupan napredak teže ostvariv.

Ukazali su da Srbija u poređenju sa zemljama Evrope i Evroazije pokazuje da postoji veliki prostor za napredak. Zaostajanje za prosekom zemalja Evrope je oko 10 poena, što znači da je potrebno povećati konkurenost za 17 odsto trenutne vrednosti da bi se to nadoknadilo.

Izvršna direktorka SAM-a Jelena Bulatović je rekla da rezultati Indeksa glogalne konkurentnosti pokazuju da je nastavljeno jačanje makroekonomske i finansijske stavilnosti, što pozdravljaju privrednici.

„Poseban napredak Srbija je ostvarila u dinamici poslovanja što nas ohrabruje, ali postoji prostor za napredovanje u poverenju u institucije, a što se postiže doslednim sprovodjenjem započetih reformi. Naša očekivanja su da će grupa zakona, posebno u elektronskoj upravi, imati pozitivan uticaj na konkurentnost Srbije u narednom periodu“, rekla je ona.

Direktorka FREN-a Jelena Živković je istakla poboljšanja konkurensti Srbije u oblasti obrazovanja i veština jer privrednici smatraju da lakše pronalaze obučene radnike, a bolje je ocenjen i kvalitet stručnih škola i obuka.

Privrednici su, kako je dodala, bolje ocenili i tržište rada jer lakše zapošljavaju i otpuštaju radnike, kao i aktivnu politiku zapošljavanja i oslanjanja na profesionalni menadžement u poslovanju preduzeća.

Saradnik FREN-a Svetozar Tanasković je rekao da je Srbija u oblasti IKT-a pala za 17 mesta na listi globalne konkurentnosti, na osnovu kriterijuma broja pretplatnika mobilne telefonije i širokopojasnog interneta.

„Pad u oblasti zdravstva je devet mesta jer je procenjeno da je očekivano skraćenje života novorodjenih čak 10 meseci u odnosu na rezultate u prošloj godini“, rekao je Tanasković.

On je dodao da Srbija ima najlošiji plasman u oblasti institucija što je znak da tu treba ubrzati reforme.

Savetnik predsednice Vlade Srbije Nenad Paunović je rekao da su prioriteti Vlade digitalizacija i obrazovanje, a to su oblasti gde je Srbije dobro rangirana.

Po njegovim rečima nastavak započetih reformi i primena novih propisa doprineće jačanju konkurentnost zemlje i boljoj poziciji na gobalnoj listi.

Zamenica direktora USAID projekta „Saradnja za ekonomski razvoj“ Dragana Stanojević je rekla da se Indeks globalne konkurentnosti smatra jednim od najvažnijih indikatora prilikom rangiranja zemalja kod kreditrora i potencijalnih investitora.

Navela je da je finansiranje malih i srednjih preduzeća i dalje oblast u kojoj je potrebno znatno poboljšanje.

Kako je istakla, u Srbiji se smanjuje obim kreditiranja privrede iako su banke likvidne, uslovi kredita su povoljni, a na tržištu ima sredstava za finansiranje biznisa.

Povezani tekstovi