Srpski „blu čipovi“ uskoro pred investitorima

Beogradska berza jedina je berza u Evropi, ali i u regionu, na kojoj se ne trguje akcijama velikih javnih preduzeća, kao što su naftna industrija, elektroprivreda, telekomunikacije. Ali, ako je verovati obećanjima novih ministara, taj apsurd bi mogao da bude eliminisan do kraja godine. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić najavio je da je namera vlade da ojača srpsko tržište kapitala strateškim restrukturiranjem i privatizacijom javnih preduzeća i omogućavanjem inicijalne javne ponude akcija NIS, EPS, Telekoma. I Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, precizirao je da će do kraja juna vlada utvrditi strategiju privatizacije javnih preduzeća, do septembra bi trebalo da bude usvojen poseban zakon o privatizaciji Naftne industrije Srbije a u oktobru ili novembru biće raspisan tender za prodaju minimum 25 odsto vrednosti kapitala. Pre NIS strateškog partnera mogli bi da dobiju Jat ervejz i Jat-Tehnika, koja je svojevremeno, kao non kor delatnost, izdvojena iz sastava nacionalnog avio prevoznika i za koju su zainteresovana dva najveća svestka remontera aviona.

Impuls razvoju tržište kapitala

– Iako se danas prosečni obim trgovanja na Beogradskoj berzi kreće oko 14 miliona evra što je približava nekim mnogo razvijenijim berzama u Evropi, pravi impuls razvoju Beogradske berze mogu dati samo kvalitetne hartije od vrednosti koje će podići nivo likvidnosti. Ako investitori budu pred sobom imali akcije Telekoma, EPS, NIS, Jata ervejza, i drugih velikih sistema sigurno je da će biti povećan i obim trgovanja, a to direktno vodi ka povećanju GDP i zaposlenosti. Činjenica je da knjigovodstvena vrednost EPS, NIS i Telekoma dostiže 20 milijardi evra i da bi pojava njihovih akcija odmah duplirala tržišnu kapitalizaciju Beogradske berze, i približila je Zagrebačkoj koja danas vredi 50 milijardi evra – tvrdi Slavko Cerić, potpredsednik Upravnog odbora Erste banke.

Privatizacija ovih kompanija, osim što bi podigla nivo njihove efikasnosti i rentabilnosti, dala bi značajan impuls i radu Beogradske berze. Naime, još za vreme mandata prethodne vlade postignuta je načelna saglasnost o tome da bi deo akcija javnih kompanija i pre njihove privatizacije trebalo da podeliti ne samo zaposlenima u tim preduzećima već i svim građanima koji do sada nisu dobili besplatne akcije. Novi vicepremijer najavio je ovih dana da će deo kapitala javnih preduzeća, putem inicijalne javne ponude, biti ponuđen na berzi. To znači da bi Beogradska berza, relativno brzo, odnosno čim bude usvojena strategija privatizacije javnih preduzeća, mogla da zna kada će se u trgovanju naći akcije velikih sistema, takozvani „blu čipovi“, nezavisno od toga kada će faktički doći do njihove privatizacije. Ako ništa drugo ono bar onaj deo akcija koje budu podeljene građanima. Objašnjavajući šta bi to za Beogradsku berzu moglo da znači, Gordana Dostanić, direktor berze podseća na činjenicu da se u ovom trenutku samo akcije pirotskog Tigra nalaze na A listingu berze. Ova kompanija sprema se da kroz inicjalnu javnu ponudu svojih akcija dođe do potrebnog kapitala za dalji razvoj. Sve ostale akcije su na vanberzanskom tržištu, gde se nalaze po sili zakona, iako jedan broj kompanija ispunjava sve uslove za listiranje.
– Očito je da mnoge kompanije koje formalno ispunjavaju uslove u Berzi još ne vide mesto na kome se na najlakši i najjeftiniji način može doći do potrebnog kapitala. Kako su investicioni fondovi zakonom ograničeni da mogu da kupuju samo akcije listiranih kompanija, to u mnogome onemogućava ne samo produbljavanje berze nego i investiranje u srpsku privredu. Zato je opravdano pitanje gde će, biti ulagana prikupljena sredstva investicionih dobrovoljnih penzijskih fondova. Jer ako se uskoro na Berzi ne pojave akcije velikih sistema onda će investitorima na raspolaganju biti samo obveznice stare devizne štednje čiji je obim, ipak, ograničen – tvrdi Gordana Dostanić.
Put do razvijenog finansijskog tržišta je samo jedan i on vodi preko listiranja kvalitetnih hartija na Beogradskoj berzi i njene regionalizacije, smatra doskora prvi čovek vodeće brokerske i investicione kuće Sinerdži kapital a sada potpredsednik Upravnog odbora Erste banke Slavko Carić.
Ova konstatacija iskusnog berzanskog stručnjaka još je značajnije ako se ima u vidu procena mnogih eksperata da bi kretanja na Beogradskoj berzi tokom poslednjih godinu dana, a naročito od početka ove godine, mogla da budu dosta simtomatična. Naime, rast vrednosti akcija za 92 odsto od početka 2007. godine je prema tim analizama nerealan jer ne odražava kvalitet promena u firmama emitentima, i hlađenje berze do koga dolazi od druge polovine aprila, uz manje ili veće oscilacije, mogao bi da bude nagoveštaj mogućeg pucanja tog prenaduvanog balona. Pojavljivanje hartija od vrednosti velikih javnih kompanija, koje po pravilu predstavljaju i hartije koje svuda donose dosta solidan profit, svakako bi podiglo kvalitet ponude, ali bi isto tako povukle i klvalitetniju tražnju, pa bi time opasnost od kraha berze na kojoj pregrejana tražnja formira nerealne cene, bila manja.
Kako Beogradska berza i bez ovih „blu čipova“ dosta uspešno parira berzama u okruženju, o čemu svedoče podaci da je za godinu dana njena tržišna kapitalizacija uvećana za 220 odsto, a da su oba indeksa bila iznad berzanskog indeksa zemalja istočne Evrope, nije teško pretpostaviti da bi pojava akcija NIS, EPS i Telekoma na duži rok obezbedila stabilan rast Beogradske berze i privukla inostrani ali i domaći kapital. Prošle godine su strani investirtori u trgovanju na Berzi učestvovali sa 55 odsto. Ove godine to učešće je smanjeno na oko 40 odsto, ali ne zbog smanjenja njihovog interesovanja, nego zbog povećanja učešća domaćih investitora, fondova i fizičkih lica. Pošto država najavljuje da bi 15 odsto kapitala svih javnih preduzeća iduće godine bilo podeljeno punoletnim građanima koji na to imaju pravo, lako je pretpostaviti da bi time učešće fizičkih lica na Berzi bilo značajno povećano ne smao na strani ponude nego i tražnje i da bi Berza tako postala alternativni način štednje. To će se posebno dogoditi ukoliko Narodna banka Srbije bude u prilici da nastavi sa monetarnom politikom koja će voditi ka daljem obaranju kamatnih stopa. U tom slučaju, prinosi ostvareni na Berzi biće stimulativniji od kamata na oročenu štednju.
Za stimulisanje trgovanja akcijama na berzi kada je reč o fizičkim licima dodatan podsticaj bi mogao da bude i smanjenje poreza na kapitalnu dobit. ( sada se prilikom prodaje akcija plaća porez od 20 odsto na razliku između kupovne i prodajne cene akcija). Sudeći prema najavama zvaničnika u setu poreskih zakona koji će do kraja ove godine biti promenjeni naćiće se i predlog revizije poreskog okvira koji sada Beogradsku berzu čini nekonkurentnom u odnosu na berzu u okruženju. Ako se tome doda i obećanje da će biti izmenjen i Zakon o hartijama od vrednosti kao i da će Komisija za hartije od vrednosti, izborom novih članova, biti vraćena iz v.d. stanja u normalu onda Đelićeva opaska upućena bankarima, brokerima, finansijskim konsultantima i savetnicima – učesnicima konferencije o budućnosti tržišta kapitala na Balkanu, da će im vlada dati pune ruke posla, neće biti shvaćena kao šala.