Foto: Uprava carina Republike

Novim Carinskim zakonom postignut je izuzetno visok nivo usaglašenosti sa novim Carinskim zakonom EU, što je veoma važno za pregovaračko Poglavlje 29 – Carinska unija. Ključna izmena se odnosi na komunikaciju između carine i privatnog sektora, koja će se ubuduće obavljati elektronskim putem. Automatizacijom carinskih postupaka smanjuju se troškovi poslovanja, što doprinosi većoj konkurentnosti naših preduzeća. Takođe, automatizacijom se podiže nivo bezbednosti, nivo naplate i priliv sredstava u državni budžet, što se direktno odražava na bruto nacionalni dohodak i standard svih građana.

Novina su i odredbe koje se odnose na carinski dug, a koje se sada nalaze u početnim poglavljima zakona, što ukazuje na izuzetnu važnost finansijskog aspekta u postupku primene carinskih propisa. Uvedena je i nova podela carinskih postupaka na stavljanje robe u slobodan promet, posebne postupke i izvoz, a ustanovljeno je i obavezno obezbeđenje za većinu carinskih postupaka.

Rok u kome roba može da bude u privremenom smeštaju je povećan sa 20 na 90 dana, a propisan je i ukupan rok od 10 godina u kojem roba može ostati u postupku privremenog uvoza.

Foto: Uprava carina Republike

Osnažen je i institut ovlašćenog privrednog subjekta, a uvedena su i nova carinska pojednostavljenja – centralizovano carinjenje i samoprocena.

Kada je reč o Zakonu o carinskoj službi, njime se reguliše rad i organizacija Uprave carina, kao i ovlašćenja carinskih službenika. Novine u zakonu se odnose na ovlašćenja u vezi sa obavljanjem poslova naknadne i unutrašnje kontrole, što dosadašnjim propisima nije bilo regulisano.

Zakonom o carinskoj službi je utvrđeno i pravo na korektivni koeficijent posebnim kategorijama carinskih službenika i to onima koji su raspoređeni na radna mesta razvrstana u zvanja mlađi carinski nadzornik, carinski nadzornik, mlađi carinski pregledač i carinski pregledač (sa srednjom i višom stručnom spremom na poslovima pregleda robe i carinskog nadzora i kontrole u putničkom prometu) i carinskim službenicima koji u okviru poslova radnog mesta imaju ovlašćenje za nošenje i upotrebu oružja. Oni će imati pravo na uvećanje osnovnog koeficijenta u visini od 20%.

Reč je o carinskim službenicima koji rade na graničnim prelazima, robnim ispostavama i u kontrolnim službama, pod posebnim uslovima rada i čiji je posao po prirodi rizičan po bezbednost i zdravlje. To su službenici koji rade u smenama, subotom, nedeljom i praznicima, i koji su izloženi svim vremenskim uslovima zbog rada na otvorenom, toksičnim izduvnim gasovima, kao i zračenju – ukoliko je reč o službenicima koji kontrolišu rad carinskih mobilnih skenera.

Zakonom o carinskoj službi se uređuju ovlašćenja i obaveze carinskih službenika tako da efikasno prate pojednostavljenje, modernizaciju i racionalizaciju carinskih procedura definisanih u novom Carinskom zakonu, a veoma je važna i činjenica da se njime obezbeđuje veća pravna sigurnost, bezbednost društva i zemlje, jača integritet carinskih službenika i smanjuje mogućnost za korupciju.