Standard ispod polovine evropskog proseka 1Foto: EPA-EFE/ ALEXANDER BECHER

Potrošnja prosečnog srpskog domaćinstva u 2019. godini bila je za više od polovine manja od prosečne potrošnje u Evropskoj uniji.

Ove podatke juče je objavio Evrostat, statistička agencija EU, a prema kojima je bruto domaći proizvod po glavi stanovnika (po paritetu kupovne moći koja uzima u obzir razlike u cenama između država) još udaljeniji od proseka EU i bio je na svega 41 odsto. I po jednom i po drugom pokazatelju nalazimo se pri dnu tabele evropskih zemalja, samo isped Bosne i Hercegovine, Albanije i Severne Makedonije.

Individualna potrošnja je mera materijalnog bogatstva domaćinstava, navodi su saopštenju Evrostata, dok je BDP po stanovniku mera ekonomske aktivnosti. Iako daleko od proseka, pa čak i od najisromašnijih zemalja EU, ovih 49 odsto je blagi napredak u odnosu na prethodne tri godine kada smo bili na 48 odsto proseka potrošnje Evropske unije.

Od 2008. godine najbliži proseku potrošnje EU bili smo 2012. godine kada je prosečna potrošnja našeg domaćinstva iznosila tačno polovinu potrošnje EU.

I BDP po stanovniku u odnosu na evropski je prošle godine porastao i u stavri se vratio na nivo iz 2013. godine kada je iznosio isto 41 odsto proseka Evropske unije. Iako skroman, to nam je i najbolji rezultat u poslednjih 12 godina od kada se prati ova statistika.

To što nam je potrošnja na 49 odsto proseka EU ukazuje na strukturu potrošnje, ocenjuje Jelena Žarković, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

„Može se zaključiti da stanovnici EU više troše na luksuzna dobra, a mi više na osnovne životne potrebe kao što su hrana, piće, odeća, stanovanje. Ipak, ja mislim da je od potrošnje kao mere blagostanja bolji pokazatelj dohodak. Recimo, za razliku od EU kod nas 20 odsto radne snage radi u neformalnom sektoru. Takođe, kod nas i dalje postoji naturalna potrošnja, odnosno ljudi proizvode sami za sebe, čega takođe ima mnogo manje u EU“, napominje Žarković.

Prošle godine Srbija je zabeležila rast BDP-a od 4,2 odsto, dok je EU rasla po stopi od 1,5 odsto. Ukoliko bi se ostvarili ambiciozni planovi da naša ekonomija i u narednim godinama brže raste o evropskog proseka, logično bi bilo pretpostaviti da bi se i razlike u standardu smanjile. Ipak, Žarković ističe da se ne radi samo o rastu već i rapsodeli dohotka.

„Ako taj rast BDP-a ide ka boljestojećem delu društva, onda to ne mora da se odrazi u istoj meri na rast standarda i potrošnje. Ako rast ide ka novim poslovima i zapošljavanju siromašnijeg dela stanovništva, onda je to bolje i za rast ukupnog standarda društva“, kaže ona dodajući da su se pojavile analize na osnovu Ankete o potrošnji domaćinstava prema kojima Džini koeficijent, odnosno mera nejednakosti dohotka u jednoj državi, raste, što ukazuje na rast nejednakosti.

Džini koeficijent Srbije prema tzv. SILC anketi o prihodima i potrošnji u 2018. godini iznosio je 35,6, što je među najlošijim u Evropi, odmah iza Bugarske, koja je po ovom parametru imala najveću nejednakost u raspodeli dohotka.

Najsiromašniji Bugari, najbogatiji Luksemburg

U okviru Evropske unije najniži standard u prošloj godini imala je Bugarska, koja je bila na 59 odsto proseka EU, dok je BDP po stanovniku bio na svega 53 odsto EU proseka. Hrvati su pretposlednji sa potrošnjom na 66 odsto od proseka, dok je BDP po stanovniku bio na nivou 65 odsto EU proseka. Iznad njih su redom Mađari, Litvanci i Slovaci. Na drugom kraju nalaze se zemlje sa znatno većom potrošnjom od prosečne i njih predvodi Luksemburg, čiji građani troše čak 35 odsto više od proseka, dok im je BDP po stanovniku 261 odsto veći od prosečnog BDP per kapita. Slede ga Nemačka, Austrija, Danska i Belgija.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

11 reagovanja na “Standard ispod polovine evropskog proseka”

  1. Samo ne bazirajte analize na podacima Republickog zavoda za statistiku. Svi podaci su manje-vise nastimovani prema potrebama dnevne politike, po narudzbi sa viseg mesta. Za vucicevu prosecnu platu od 950€ moracemo debelo da sacekamo, ako ikada i dosegnemo tu cifru.

    • Hehehe pa za ti Vicka shvatas za ozbiljno i smatras za ozbiljnog politicara 😀 ma on je hodajuca smehoteska. Ja ga dozivljavam Nekako kao nesto ispod Sojica !! ( naravno iz daleka 3000km )

    • Samo EU nemoj da mi pominješ jer AVi dalje misli o njoj i ne seća se da je Koštunica davno rekao, :nećemo u evrpsku uniju; mada je i tada bilo kasno, samo je Šešelj to rekao na vreme.

      • Radim u organu drzave, plata mi je 32000, kao I vecini…. U drzavnoj upravi. Nije problem ni Imati 100.000 platy u drzavnim organima. Ali je neprihvatljivo praviti kombinacije da oni koji odu u penziji dobiju I pp ugovor, a da ne govori o tome da postolje upravni odbori u kojima neki primaju sesto prima je iz budzeta, u ova primanja su ukljuceni svi ne vezano za obrazovanje , politiku pripadnost… Peenzioneri, profesori univerziteta, vozaci, pandur, ministri……. Pa dal je realno da oni u UO rade kvantitativno do 10 sati mesecno, a da primaju platy preko dva proseka u repiblici. A da ne govori kolika je otimacina u privatnom sektoru, gde su preduzetnici nemilosrdni prema radnicima I prema njima se ophode kao prema robovima. Do kad ces biti pasivan Srbi e na brdovitom Balkanu, tu mislim I na sebe, svi mi koji posmatramo a ne reagukemo, smo saucesnici… Ne mogu sebi oprostiti sto Dareta I Mareta – Razgibavanje, ostavih na cedilu, bez ijednog strajkaca su izbrisao sa medijskog ne a Srbije. Mene je sramota, a da li je I vas, gospodo: profesori univerziteta, intelektualci, kolege novinari, pisci, reditelji, akademici, svi drugi slobodoumni ljudi….. SRAM NAS BILO DJUTURE

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.