Strah je najveći ubica kreativnih ideja

Pomislio sam kako je to katastrofa, ali sam istog dana prešao na mnogo bolji posao. Tada sam shvatio da je bolje otići nego se baviti poslom u kom ne uživaš. Zbog toga sam dao otkaz na nekoliko pozicija tokom karijere i živeo prilično srećan život, kaže na početku razgovara Dejv Birs, kreativni direktor (osnivač i urednik portala OpenForIdeas.org), koji je radio u nekoliko najvećih advertajzing agencija u Velikoj Britaniji, a trenutno se bavi demistifikacijom kreativnosti, pomažući pojedincima da kreativno razmišljaju a kompanijama da postignu bolje poslovne rezultate. Svoja iskustva preneće učesnicima SEMPL konferencije u Portorožu.

* Vaš život je pun eksperimenata. Koji biste izdvojili kao najluđi?

– Jeftiniji sam od laboratorije pune majmuna, pa redovno sprovodim eksperimente na sebi. Odmah da se razumemo, nemaju svi dobar ishod. Tako, recimo, pre petnaestak godina, želeo sam da proverim da li mogu da poboljšam svoju kreativnost razbijanjem svakodnevne rutine. Svakog jutra ustajao sam iz kreveta na drugačiji način, oblačio sam garderobu drugačijim redosledom, odlazio sam na posao različitim putevima… i brzo sam razbio utemeljene navike. Bilo je iscrpljujuće, a šest meseci od početka eksperimenta, shvatio sam da ovo ne mora nužno da bude dobra stvar. Stajao sam u kuhinji i pokušavao da provalim kako da skuvam sebi kafu. Nikada ranije nisam morao da razmišljam o tome. Sada mi je bio potreban napor. Takvo usiljeno razmišljanje nateralo me je da shvatim da nemam toliko vremena ni energije za osmišljavanje novih ideja. Trebalo mi je više od godinu dana da se oporavim od tog eksperimenta. Nekoliko godina kasnije, moj kolega Rori Saterlend, rekao mi da je odraz čovekove inteligencije upravo to koliko stvari može da uradi bez razmišljanja. Ja sam uradio suprotno i bio na odličnom putu da postanem disfunkcionalni idiot.

* Šta mislite o izazovu crtanja nedominantnom rukom? Kako to utiče na kreativnost?

– Ljudi često govore: „Ma ne, ja nisam kreativan“! Mislim da je to izgovor lenjih ljudi. Takvo uverenje nas udaljava od ostvarivanja potencijala (kreativnog i bilo kog drugog) i siguran je put do neambicioznog života. Zato sam prošlog leta, u dogovoru sa svojim prijateljem iz Beograda, Reljom Deretom, odlučio da sprovedemo mali eksperiment. Relja je levoruk, a ja desnoruk, i želeli smo da vidimo da li možemo da uvežbamo crtanje drugom rukom. To bi potvrdilo tezu da je ljudski mozak fleksibilniji nego što mislimo. Ideja je bila da u narednih mesec dana svaki dan crtamo svoje portrete nedominantnom rukom. Moj prvi pokušaj bio je razočaravajući. Ali nedelju dana kasnije, shvatio sam da mogu da crtam levom rukom gotovo isto toliko dobro kao i desnom. Trebalo mi je samo dvostruko više vremena i linije su bile nepravilnije. Ali na kraju eksperimenta mogao sam samouvereno da kažem da mogu da crtam sa obe ruke. To je još jedan od dokaza da je ljudski mozak izuzetno fleksibilan.

* Verujete li da tehnologiju koristimo na pogrešan način. Gde grešimo?

– Da, pa ne možemo za sve da okrivimo tehnologiju. Treba da preuzmemo odgovornost za način na koji je koristimo. Statistika pokazuje da manje od deset odsto ljudi, koji koriste Gugl pretragu, otvori drugu stranu u rezultatima pretrage, a manje od 50 odsto njih gleda više od prva tri rezultata na listi. Ova istraživanja ukazuju na to da će se ljudi koji rešavaju isti problem, oslanjati na iste površne, i svima dostupne, informacije. I logično, ti očigledni i nemaštoviti inputi dovode do očiglednih i nemaštovitih rešenja. Devedesetih godina smo mislili da će nam tehnologija obezbediti više vremena. Sećam se da sam u to vreme pisao reklamu za softver. Brif je bio da će upravo taj softver omogućiti ljudima da posao završe ranije i odu na golf. Desilo se suprotno. Imamo manje vremena za sebe.

* Koje je optimalno stanje duha za generisanje novih ideja?

– Mnogo faktora utiče na sposobnost da smišljamo nove ideje. Pomenuću samo jedan, a to je stanje u kome vas nije briga. Strah je najveći ubica kreativnih ideja, jer ako razmišljate o tome šta bi drugi ljudi mogli da pomisle, cenzurišete neke od najinteresantnijih ideja. Nasuprot tome, ako se ne opterećujete time to šta će ko da misli, pružate sebi slobodu da „prigrlite“ ideje koje su smele, originalne, ponekad i „neprijatne“.

Kreativna ekonomija

* Već nekoliko godina unazad dosta se priča o kreativnoj ekonomiji. Koliko je zapravo kreativnost važna za poslovanje?

– Moglo bi se reći da je kreativna ekonomija, zapravo, generisanje ideja koje daju dodatnu vrednost poslovanju. Moj stav je da sve industrije mogu biti kreativne i da se termin odnosi na bilo koju ideju koja ima ekonomski uticaj. Kreativnost i inovacija su imperativ uspešnog poslovanja kompanija. Istraživanje koje IBM sproveo 2010. godine na temu najuticajnijih direktora u svetu, pokazalo je da je kreativnost najvažnija veština koja utiče na budućnost poslovanja. To zvuči dobro, ali istovremeno ukazuje i na nerazumevanje pojma kreativnosti. Kreativnost jeste važna, ali nije rešenje, već sredstvo koje će vas odvesti do rešenja. Nema svrhe ulaziti u auto samo da biste ušli – morate znati gde želite da idete.

Gugl efekat

* Možete li da objasnite kako „Google effect“ utiče na naš mozak?

– Prilično jednostavno. Ako znate da je deo informacija na kompjuteru, teže ćete ih zapamtiti. Izguglajte ako mi ne verujete! Sve informacije koje nemate generisane negde u svom umu ne mogu vam koristiti za buduće ideje. Ali postoje načini da se izborite s tim. Kada naiđete na informaciju koja vam je bitna, objasnite je svojim rečima, lakše ćete je zapamtiti. Osim toga, neke studije ukazuju na to da je zapisivanje rukom na papiru efektnije, nego kucanja na računaru. Ipak, treba naglasiti da smo tek na početku istraživanja tog fenomena.