– Ako za podsticaje namenjene novim investicijama i otvaranju radnih mesta, u volji ulagača može biti slabašnog opravdanja što su otišli u najrazvijenije centre, uprkos opredeljuenju da treba da posluže ravnomernom razvoju, nema nikakvog razumnog objašnjenja zašto se to isto, čak u drastičnijem obliku, događa i sa subvencijama u poljoprivredi.
Naime, one su kreirane tako da već godinama pomažu proizvodnju velikih sistema, tajkuna i veleposednika, dok su iznosi za domaćinstva i siromašne krajeve simbolična.
To potvrđuju podaci Agencije za privredne registre, prema kojima je za poslednje četiri godine, počev od 2012. skoro dve trećine ili 62,2 odsto ukupnih državnih subvencija za podsticaj agrara otišlo poljoprivredno najrazvijenijoj Vojvodini, dok je u najnerazvijenijem delu zemlje, istočnoj i južnoj Srbiji, završilo tek nešto više od jedne sedmine ili 14,2 odsto ukupnog iznosa.
Na sajtu APR-a, zabeleženo je i da je tokom tog četvorogodišnjeg perioda iz državne kase je za podsticaj poljoprivrede „podeljeno“ ukupno 69,07 milijardi dinara. Ubedljivo najviše subvencija dobila su dva okruga, Južna Bačka i Južni Banat, sa sedištima u Novom Sadu i Pančevu, koja su inkasirala čak 16,8 milijardi dinara, odnosno gotovo četvrtinu, 24,32 odsto ukupnog iznosa. Najmanje novca dobio je po tom osnovu Pirotski okrug na jugu zemlje, kojem je pripao samo 399 miliona dinara ili 0,58 odsto.
Ekonomski najrazvijenija Beogradska oblast, koja tradicionalno privlači najviše stranih i drugih investicija, a u poslednje dve godine je dobila i skoro 30 odsto državnih subvencija za podsticaj tih ulaganja uprkos tome što su takve subvencije prioritetno namenjene nerazvijenim područjima, ali je po iznosu subvencija za poljoprivredu pri dnu liste, sa 2,9 odsto sredstava. Zapadna Srbija i Šumadija su „u sredini“ , sa 25,07 odsto ukupnih subvencija.
– Vlada Srbije pri dodeli subvencija primenjuje princip registrovanih gazdinstava, koji najviše odgovara Vojvodini. U Vojvodini su gazdinstva u najvećem broju slučajeva registrovana i veća su nego ona u južnijem delu Srbije, gde je upravo ta usitnjenost razlog što nemaju ekonomsku ni administrativnu snagu za registraciju. U Vojvodini postoje i ogromna preduzeća koja liče na nekadašnje kombinate, što je takođe njena prednost – objašnjava ovakve podatke agroekonomista analitičar Milan Prostran.
On ocenjuje da je „najcrnja tačka“ činjenica da u Srbiji ne postoji model finansiranja poljoprivrede. Prema njegovom mišljenju, taj model bi trebalo da obezbedi i drugačiji pristup u dodeli subvencija, koje bi pre svega trebalo da posluže za regresiranje kamata za kredite koje uzimaju poljoprivrednici, kao i regresiranje imputa, kao što su sadnice, seme ili gorivo.
– Ovakav model bi mogao da ispravi disparitet u dodeli subvencija između severa i juga zemlje u oblasti stočarstva, pošto u centralnom delu Srbije ima više stoke nego na severu. Postojeći disparitet u dodeli subvencija za zemljoradnju mogao bi da se koriguje kroz rejonizaciju proizvodnje, odnosno stimulisanje određenih regiona Srbije da uzgajaju određenu vrstu povrća, voća ili poljoprivrednih proizvoda za koje u tim sredinama postoje bolji prirodni uslovi. Recimo, subvencije za proizvodnju malina ili šljiva u tom slučaju ne bi završile u Vojvodini već u centralnoj Srbiji, a za proizvodnju mleka bi otišle u Pirotski okrug – kaže Prostran.
Tuga juga
Najnerazvijeniji deo zemlje, Južna i istočna Srbija su u poslednje četiri godine dobile tek nešto više od petine subvencija koje su date Vojvodini, a Zapadna Srbija i Šumadija ni polovinu tih podsticaja, odnosno tek 40 odsto. I kada se posmatra po administrativnim okruzima, Pirotski je, na primer, dobio ispod pet odsto (4,77 odsto) subvencija dodeljenih Južnobanatskom okrugu, sa sedištem u Pančevu, koji je po tom osnovu inkasirao 3,16 milijardi dinara.
Najizdašnija 2012.
Prema podacima APR-a, u poslednje četiri godine najviše subvencija za poljoprivredu dodeljeno je 2012. – 24,89 milijardi dinara, a najmanje prošle godine, 8,95 milijardi. Vojvodina je procentualno najviše subvencija dobila 2012. godine – 63,76 odsto, a najmanje lane – 55,49 odsto. Zapadna Srbija i Šumadija su najbolje prošle 2015. godine sa 28,60 odsto ukupnih subvencija, a najgore 2012. kada su dobile 20,68 odsto. Južna i istočna Srbija najviše su inkasirale 2014. godine – 14,5 odsto ukupnih subvencija, a najmanje 2015 – kada im je dodeljeno 12,97 odsto. Beogradska oblast je najviše dobila 2014. sa 2,93 odsto ukupnih subvencija, a najmanje 2012. kada je primila 23,51 odsto od ukupnih sredstava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
