Ključni problem na koji ukazuju evropski parlamentarci, u svetlu otvaranja poglavlja 23 i 24, jeste to što praktično ni jedan od predmeta sa spiska od 24 sporne privatizacije nije rešen, a ATP Vojvodina zauzima posebno mesto, jer je to jedini primer u kome tokom privatizacije nije oštećena država već investitor, što je takođe ocena iz jedne od rezolucija EP, donete pre više od tri godine. U Evropskoj komisiji formirana je posebna radna grupa koja prati taj predmet, jer se kroz njega uočavaju putevi manipulacija i uticaja na pravosuđe, a u susretima sa našim zvaničnicima, prestavnici Unije često pominju da bi država morala da uradi više po pitanju poštovanja ugovora.

I pored toga, domaće vlasti ne pokazuju preveliku želju da problem reše. Gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević, već duže od godinu dana „na stend baju“ drži inicijativu ATP Vojvodine za mirno rešavanje tog spora. Šteta, nastala jer Grad nije ispoštovao svoj deo ugovora, zbog čega novosagrađena međunarodna autobuska stanica nije mogla da otpočne sa radom, svakim se danom uvećava a konačan račun preti da premaši stotinu miliona evra. Preduzećem sada upravljaju poverioci, jer je stečaj nastavljen kroz reorganizaciju, a većina sporova koje je pokrenula ta uprava, ali i većinski vlasnik Ilija Dević, zaglavljena je u mreži sudova, tužilaštava i veštaka. Za sada, samo u jednom od postupaka data je, što se srpskog pravosuđa tiče, konačna reč. Naime, u reviziji pravosnažne presude kojom je Gradu naloženo da preduzeću nadoknadi iznos od oko 12 miliona evra, koliko iznosi šteta utvrđena u sudskom veštačenju za period do aprila 2011, Vrhovni kasacioni sud je zauzeo stav da je ugovor koji je sklopila tadašnja gradonačelnica Novog Sada, Maja Gojković sa ATP Vojvodinom ništav, ali da šteta ipak postoji, samo što je manja. Po oceni postupajućeg sudije, bez dodatnog veštačenja, ona iznosi oko četiri miliona evra. Žalbu na takvu presudu Ustavni sud je jednim delom odbio a delom odbacio bez razmatranja.

– Verujem da će Nadzorni odbor postupiti u najboljem interesu ATP Vojvodine i očekujem da se podnese žalba Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu. Istovremeno, pokrenuli smo proceduru za mirno rešavanje spora, ali na žalost, Grad ćuti. Firma je u reorganizaciji, troškove pokrivamo iz redovnog poslovanja i ne umanjuje se stečajna masa. Prema planu, krajem prošle godine bila je oglašena prodaja starog i novog servisa, ali zainteresovanih kupaca nije bilo. Kada će biti novi oglas, odlučiće na osnovu tržišnih okolnosti, Nadzorni odbor koji čine poverioci – kaže za Danas direktor Bojan Škrbić.

On dodaje da je preduzeće u međuvremenu podnelo i tužbu za štetu nastalu nakon perioda za koji je presuđeno. Inače, u tom sporu Privredni sud u Novom Sadu pozvao se na presudu Vrhovnog kasacionog da je ugovor ništav, ali je u drugostepenom postupku Privredni apelacioni sud to odbacio, tvgrdnjom da VKS nije dokazao ništavost ugovora, već se samo koristio tim jezičkim terminom. Istovremeno, u toku je i proces utvrđivanja lične štete, koji je pokrenuo Dević, veštačenja su u završnoj fazi a utvrđeni iznos od oko sto miliona evra, uvećava se svakim danom, jer ugovor nije raskinut i važi do 2021. godine.

Zbog odugovlačenja u ovom predmetu, Dević je podneo više od 20 krivičnih prijava, to je činila i Agencija za borbu protiv korupcije, ali reagovanja nije bilo. Ni Državno veće tužilaca, kome se Dević obratio, nije videlo problem. Smatra da su tužilaštva radila u skladu sa zakonom, ali i priznaje da je tu reč o „građanskopravnom odnosu u kojem je zbog neispunjenja ugovora preduzeće ATP Vojvodina pretrpelo štetu“. To što se šteta meri stotinama miliona evra, što su iz novosadske kase već isplaćena četri miliona, a ne zna se ko je odgovoran, za Državno veće tužilaca nije bio signal da u sistemu nešto ne štima.



Čekajući Strazbur

– Naplaćenom odštetom od Grada, četiri miliona evra je „pokrilo“ u potpunosti potraživanja radnika iz drugog isplatnog reda, a sa oko 13 odsto namireni su svi ostali poverioci, uključujući i druge obaveze prema bivšim zaposlenima – kaže direktor ATP Vojvodine Bojan Škrbić, koji očekuje da se u Međunarodnom sudu za ljudska prava donese odluka koja će omogućiti da se sva dugovanja izmire. Strazburu se obratio i Ilija Dević, nakon presude Ustavnog suda kojom su iscrpljene mogućnosti da u zemlji reši spor.

AF

Hronika

Ilija Dević kupio je ATP Vojvodinu na aukciji 2004, kao fizičko lice, na šest rata. U prvoj godini je ispunio investicioni plan, u drugoj je već zaposlio još 200 radnika, kupio na lizing 30 novih autobusa, uvećao broj linija i proširio delatnost. Solidno poslovanje bilo je osnova da sa Gradom, na čijem je čelu tada bila Maja Gojković, sklopi ugovor koji je predviđao da ATP Vojvodina na svom placu izgradi novu autobusku stanicu u čijem sklopu je bio i savremeni servis za autobuse, proistekao iz saradnje sa Setrom i Mercedesom, koji je trebalo da pokrije područje južno od Dunava. Obaveza Grada bila je samo da nakon dobijanja upotrebne dozvole, preusmeri saobraćan na novu autobusku stanicu. To nije učinjeno ni u mandatu Gojkovićeve, niti u vreme demokrate Igora Pavličića ali ni sadašnjeg gradonačelnika iz redova naprednjaka.