Surfovanje brzinom mrava

Da li tržište diktira tempo tehnološkog razvoja, ili tehnološki razvoj kreira potrebe tržišta – pitanje je poput onog „šta je starije – kokoška ili jaje?“ Takva polemika je, međutim, kao i većina tema aktuelnih na globalnom nivou, deplasirana na tržištu Srbije gde se svi problemi rešavaju štapom i kanapom, a potrebe tržišta svode na jeftine usluge. Kao što je za vreme sankcija bilo moguće kupiti cigarete na komad, internet provajderi nude korisnicima ADSL internet konekciju na sat, što je u drugim zemljama sa kojima se poredimo gotovo neverovatno. Internet korisnici u Srbiji surfuju brzinom mrava kada se uporede sa ostatkom evropskih zemalja. Ilustracije radi, na domaćem tržištu u ponudi je internet brzina i od 64 kilobajta u sekundi, dok u susednoj Hrvatskoj najmanja internet brzina iznosi čak jedan mega bit. Visoku cenu sporog protoka informacija plaćaju svi građani Srbije, jer što duže ostaju mimo evropskih informacionih tokova, teže će se prilagoditi novim tendencijama u razvoju informacione tehnologije što će naročito doći do izražaja prilikom pristupanja Evropskoj uniji.

Pretraživač Gugl utrostručio profit

San Francisko – Kompanija Gugl, vlasnik najpopularnijeg internet pretraživača na svetu, utrostručila je zaradu u poslednjem kvartalu 2006. godine. Prema podacima iz te kompanije, zarada Gugla u poslednja tri meseca 2006. premašila je milijardu dolara, odnosno 3,29 dolara po jednoj akciji kompanije. U istom periodu 2005. Gugle je ostvario profit od „samo“ 372,2 miliona dolara ili 1,22 dolara po akciji. Zarada je čak viša od one koju su očekivali u samoj kompaniji. Sve to doprinelo je da vrednost pojedinačne akciji Gugla skoči na više od 500 dolara. Prema statističkim podacima sa interneta, među svim svetskim pretraživačima Gugl je ubedljivo na prvom mestu i koristi ga 54 odsto korsnika interneta. Na drugom mestu je Jahu sa 23 odsto, a treći je Vidous lajv srč sa 13 odsto.

Stručnjaci za telekomunikacije i informacione tehnologije ukazuju na začarani krug s obzirom na to da razvoj privrede zavisi od tehnološkog napretka koji bi, s druge strane, trebalo da finansira niko drugi do privreda. Istovremeno upozoravaju da bez saradnje tri ključna člana u tehnološkom razvoju – operateri, industrijski sistem i nauka, nema napretka. Problem je, takođe, što je proces liberalizacije tržišta i razbijanje monopola u oblasti telekomunikacija tek na početku, iako su prošlu godinu obeležile značajne transakcije. Stručnjaci ističu da je reč o najvećim transakcijama ikada realizovanim u Srbiji. Prodaja Mobtela norveškom operateru Telenoru za sumu koja je iznenadila i najoptimističnije prognozere, slična je kupovini Telekoma Republike Srpske od strane Telekoma Srbije imajući u vidu visoku kupoprodajnu cenu. Kako bilo, Telekom Srbija je sa četiri miliona pretplatnika u Srbiji i tri miliona u BIH postao faktor na telekomunikacionoj mapi Srbije.
Činjenica je da telekomunikacione kompanije koje posluju u razvijenim zemljama više nisu zlatne koke privrede. Za razliku od vremena kada se tačno mogao izračunati profit i dividende odnosno gotovo sve profitne stope tih kompanija, sada su na scenu stupili mali igrači koji su promenili pravila igre. U Srbiji to još nije slučaj, a tempo razvoja, najavljuje ne baš tako skori dolazak potpune liberalizacije. Iskustva razvijenih zemalja pokazala su da je uloga države odnosno definisanje jasne strategije razvoja informacionih tehnologija i telekomunikacionih sistema od ključnog značaja za privredni razvoj. Takva strategija ne nazire se ni u jednom programu stranaka koje će formirati buduću vladu.
Stručnjaci upozoravaju i na izuzetno nizak stepen rasta profita Telekoma Srbije koji se u Srbiji kreće od oko 20 odsto što je za deset do 20 odsto, niže u odnosu na evropske zemlje, ali i zemlje u regionu. Ilustrativan je primer 3G sistema mobilne telefonije koji tek oko 20.000 građana Srbije može da koristi. To ukazuje na nizak standard stanovništva, ali i nedovoljnu angažovanost ponuđača da im tu uslugu približi.