Svetska banka: Porast nerutinskih poslova u Srbiji

Izveštaj pod naslovom „U susret novom društvenom ugovoru“ poziva na novo promišljanje politika kako bi se premostio sve veći jaz između onih koji koriste ekonomske mogućnosti i onih koji gube korak sa sve fleksibilnijom ekonomijom.

Iako zemlje Evrope i centralne Azije imaju veliko iskustvo u vezi sa ustanovama i programima socijalne zaštite, oni su bili zamišljeni i namenjeni drugačijem privrednom okruženju i više ne pružaju takvu pomoć i usluge građanima kao pre, istakao je potpredsednik Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju Siril Miler.

Prema njegovim rečima, dugoročno zaposlenje na neodređeno više nije uobičajena norma, naročito ne za mlade, zbog čega je potrebno obezbediti da se koristi od privrednog rasta i šansi koje on daje pravilnije raspoređuju.

U izveštaju se navodi da su Evropa i centralna Azija među najujednačenijim regionima u svetu, ali se upozorava da mnogi ljudi još ne napreduju ka višim slojevima na društvenoj lestvici, osećaju se zarobljeno u zamci nejednakosti i u osetljivijem su položaju nego prethodne generacije.

Svetska banka ističe da su u Srbiji promene strukture zanimanja bile slične onima u zapadnoj Evropi i pokazuju znake izvesne polarizacije radnih mesta, pa su zanimanja koja podrazumevaju nerutinske poslove porasla u odnosu na rutinske poslove, koje sve više zamenjuje automatizacija.

Prema ovom izveštaju, za generacije koje su postale punoletne početkom dvehiljaditih odlazak na fakultet mnogo je više determinisan time iz kakve porodice potiču, nego što je to bio slučaj kod generacija koje su se školovale pre tranzicije.

Što se tiče Srbije, indeks nejednakosti za fakultetsko obrazovanje dva puta je veći kod generacija rođenih osamdesetih, nego kod generacija rođenih četrdesetih godina, upozorava Svetska banka.

Navodi se i da je u Srbiji prilično izražena regionalna nejednakost.

Srbija se nalazi među zemljama Evrope i centralne Azije koje imaju najveću nejednakost u odnosu na to iz kog kraja ljudi dolaze, navodi se u izveštaju i precizira da razlika u potrošnji domaćinstva iz najbogatijeg i najsiromašnijeg regiona iznosi čak 1.655 dolara, prema paritetu kupovne moći iz 2011.

Razlike zasnovane na teritoriji na kojoj se živi ne postoje samo u potrošnji, već i u drugim bitnim stvarima, kao što je rezultat PISA testiranja.

Razlike u rezultatima PISA testova između urbanih i ruralnih sredina u Srbiji je 2015. godine bila jednaka jednogodišnjem školovanju. Smanjenje tih razlika i smanjenje razlika u dostupnosti obrazovanja obezbedilo bi privredni rast i doprinelo boljem životu za veći broj ljudi, ukazuje Svetska banka.

U izveštaju se konstatuje da je siromaštvo u Srbiji smanjeno, ali je usporen napredak iz niže u srednju klasu.

Dok je udeo siromašnih u ukupnom broju stanovnika opao između 2000. i 2015. godine, udeo srednje klase u Srbiji, definisane kao broj ljudi koji žive sa 11 do 28 američkih dolara dnevno, pao je sa 43 odsto u 2008. na 38 odsto u 2013. godini, precizira se u izveštaju.

Kao rešenje tih izazova širom regiona u izveštaju se predlažu tri principa: kretati se u pravcu jednake zaštite svih radnika, težiti ka univerzalnosti u obezbeđivanju socijalne pomoći i podržati progresivno oporezivanje u širokoj poreskoj osnovici koje bi nadopunjavalo oporezivanje zarada oporezivanjem kapitala.

Verujemo da rešenje nije u pokušaju zaustavljanja globalizacije, već je, umesto toga, neophodan novi društveni ugovor, kojim bi se na pravedniji način raspodelili rizici i šanse, navodi se u izveštaju Svetske banke.