Svetska banka: Svet beleži dinamičan ali neravnomeran oporavak 1Foto: EPA-EFE/SHAWN THEW

Rast svetske ekonomije u 2021. godini, prema očekivanjima, dostići će 5,6 odsto što predstavlja najbrži oporavak od recesije u poslednjih 80 godina, prvenstveno usled dinamičnog ozdravljenja manjeg broja velikih ekonomija, saopštila je danas Svetska banka.

„Međutim, brojne ekonomije u nastajanju i zemlje u razvoju i dalje se bore sa pandemijom kovida-19 i njenim posledicama“, navodi Svetska banka u izveštaju „Globalne ekonomske prognoze“.

Dodaje se da će, uprkos oporavku, nivo globalne proizvodnje do kraja godine biti na nivou nižem za oko dva odsto od projekcija iz perioda pre pandemije. Procenjeno je da oko dve trećine ekonomija u nastajanju i zemalja u razvoju neće nadoknaditi pad dohotka po glavi stanovnika pre 2022.

Svetska banka je zadržala prognozu privrednog rasta Srbije za 2021. godinu na pet procenata.

Ukazano je da su među ekonomijama sa niskim dohotkom, u kojima vakcinacija kasni, efekti pandemije poništili prethodne uspehe ostvarene u smanjenju siromaštva i pojačali neizvesnost i druge izazove prisutne već duži vremenski period.

„Mada se opažaju ohrabrujući znaci globalnog oporavka, pandemija i dalje građanima zemalja u
razvoju širom sveta nameće siromaštvo i nejednakost“, rekao je predsednik Grupe Svetske banke Dejvid Malpas (David Malpass).

Naveo je da su neophodni koordinisani napori na globalnom nivou da se ubrzaju distribucija vakcina i otpis dugova, naročito zemljama sa niskim dohotkom.

„Кako zdravstvena kriza bude popuštala, kreatori politike moraće da se pozabave trajnim efektima
pandemije i preduzmu korake da podstaknu zeleni, otporan i inkluzivan rast, ali istovremeno i
očuvaju makroekonomsku stabilnost“, kazao je Malpas.

Prognoza Svetske banke je da će, kada je reč o vodećim ekonomijama, rast u SAD dostići 6,8 odsto ove ove godine, zahvaljujući obimnom programu fiskalne podrške i ukidanju pandemijskih ograničenja.

„Privredni rast se ubrzava i u drugim naprednim ekonomijama, mada u manjoj meri. Među ekonomijama u nastajanju i zemljama u razvoju, očekuje se da će Кina ove godine imati stopu rasta od 8,5 odsto, zbog oslobađanja potisnute tražnje, navodi se u izveštaju Svetske banke.

Predviđa se rast od šest odsto u čitavoj grupi ekonomija u nastajanju i zemalja u razvoju, čemu će podršku pružiti veća tražnja i više cene sirovina.

U mnogim zemljama oporavaku, kako je ukazano, ometaju ponovni rast broja slučajeva kovida-19 i kašnjenje sa vakcinacijom, kao i, u pojedinim slučajevima, povlačenje mera fiskalne podrške.

Isključujući Кinu, očekuje se da će stopa privrednog oporavka u ovoj grupi zemalja iznositi skromnijih 4,4 odsto. Prema projekcijama, oporavak u ekonomijama u
nastajanju i zemljama u razvoju svešće se na 4,7 odsto u 2022.

Uprkos tome, napredak ostvaren u ovim zemljama neće biti dovoljan da se nadoknade gubici zabeleženi tokom recesije iz 2020, te se očekuje da će proizvodnja u 2022. biti za 4,1 odsto manja od nivoa projektovanog pre pandemije.

Očekuje se i da će dohodak po glavi stanovnika u mnogim ekonomijama u nastajanju i zemljama u razvoju ostati ispod nivoa pre pandemije, a predviđa se i da će se usled tih gubitaka pogoršati zdravstvena, obrazovna i materijalna deprivacija u tim državama.

Prema projekcijama, privredni rast će u 2021. u ekonomijama sa nižim dohotkom biti najslabiji u poslednjih 20 godina, ako se izuzme 2020, što delom održava veoma spor tempo vakcinacije.

U 2021. se u ekonomijama sa nižim dohotkom predviđa rast od 2,9 odsto, pre nego što ubrza na 4,7 odsto u 2022.

Nivo proizvodnje u ovoj grupi zemalja će u 2022. prema projekcijama biti niži za 4,9 odsto u odnosu na predviđanja pre izbijanja pandemije.

Ocena Svetske banke je da, iako će u celom svetu inflacija verovatno nastaviti da raste i tokom ostatka godine, očekuje se da će stope inflacije ostati unutar ciljanih raspona u većini zemalja koje vode politiku ciljanja inflacije.

„U ekonomijama u nastajanju i zemljama u razvoju u kojima inflacija bude prekoračila ovu granicu odgovor monetarne politike možda neće biti nužan, pod uslovom da je reč o privremenoj pojavi i da inflaciona očekivanja ostanu stabilna“, navodi se u izveštaju izveštaju Svetske banke.

„Viša globalna inflacija može u narednih nekoliko meseci zemljama u razvoju da zakomplikuje izbor javnih politika, pošto se neke od tih zemalja oslanjaju i dalje na ekspanzivne mere podrške da bi obezbedile trajni oporavak“, rekao je direktor Grupe za prognoze Svetske banke Ajhan Кose (Ayhan Кose).

Upozorio je da će, ukoliko se ne obrati pažnja na rizike koje donose rekordno visoki nivoi duga, ove ekonomije ostati osetljive na šokove finansijskih tržišta ako poverenje investitora opadne usled inflatornih pritisaka u razvijenim ekonomijama.

Rastuće cene hrane i ubrzanje agregatne inflacije mogu da pojačaju izazove u pogledu nesigurnosti snabdevanja hranom u zemljama nižeg dohotka. Кreatori politika u tim državama trebalo bi da spreče da rastuće stope inflacije destabilizuju inflaciona očekivanja i odupru se iskušenju da uvedu subvencije ili kontrolu cena, što bi moglo da dovede do pritiska na rast cena hrane na globalnom nivou, ističe se u izveštaju Svetske banke „Globalne ekonomske prognoze“.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.