Svetska privreda na najnižim granama još od globalne krize 1

Ovo je opis najnovije projekcije rasta svetske privrede koju je dao Međunarodni monetarni fond u svom redovnom polugodišnjem izveštaju Svetski ekonomski izgledi. Prema oceni Fonda svetska privreda će se ove godine povećati za svega tri odsto što je za 0,3 procentna poena manje nego što su prognozirali u aprilu ove godine.

Ako pogledamo kako su se kretale prognoze MMF-a u vreme krize pre deceniju, projekcije Fonda su, iako stalno korigovane nadole, uvek bile optimističnije od stvarnosti.

Zanimljivo je da za razliku od tog perioda, Srbija, a i uopšte region Centralne i Istočne Evrope, bolje stoji od svetskog proseka. MMF je zadržao rast BDP-a Srbije u ovoj godini od 3,5 odsto i četiri odsto u 2020. iako je recimo Svetska banka nedavno snizila projekciju na 3,3 odsto ove godine i 3,9 odsto u narednoj.

U regionu „rastuće Evrope“ kako MMF označava uglavnom istočnoevropske i balkanske zemlje, ove godine Srbija će biti na petom mestu po privrednom rastu, iza Mađarske, Poljske, Rumunije i Bugarske. S druge strane, iza nas će ove godine prema projekcijama MMF-a završiti Ukrajina, Hrvatska, Belorusija, Rusija i Turska (MMF nije eksplicitno dao podatke za manje zemlje sa Balkana kao što su Albanija, Severna Makedonija, BiH i Crna Gora).

Inače, prosečan rast celog regiona je prognoziran na svega 1,8 odsto, ali to je pre svega posledica stagnacije Turske (projekcija 0,2 odsto) i Rusije (1,1 odsto). Niko u Evropi, osim Turske, nema problema sa inflacijom.

I pored pada nezaposlenosti u Srbiji poslednjih godina i dalje smo među samo pet evropskih zemalja sa dvocifrenom nezaposlenošću. Pored EU zemalja Grčke, Španije i Italije koje visoku nezaposlenost vuku još od krize iz prošle decenije, nezaposlenost od 13,8 odsto ima Turska koja preživljava ekonomsku krizu i Srbija sa 13,1 odsto u ovoj godini.

Međutim, sudbina malih otvorenih ekonomija kakva je naša je da zavise od globalnih ekonomskih kretanja. Kako se objašnjava u izveštaju MMF-a slab rast je posledica trgovinskih barijera i rastućih trgovinskih i geopolitičkih neizvesnosti.

Osim toga strukturni faktori poput slabijeg rasta produktivnosti i starenja stanovništva u razvijenim ekonomijama utiču na globalno ekonomsko usporavanje, dok se zemlje u razvoju poput Venecuele, Irana ili Argentine bore sa svojim problemima. Tako MMF prognozira ekonomski rast od svega 1,7 odsto za razvijene zemlje u ovoj i narednoj godini, dok za zemlje u razvoju u ovoj godini prognozira rast od 3,9, a u 2020. godini 4,7 odsto.

Ove prognoze o oporavku naredne godine su, prema priznanju Fonda, prilično neizvesne. Polovina od tog oporavka odnosi se na očekivanja da će se oporaviti zemlje koje su ove godine u velikim problemima kao što su Venecuela, Argentina i Iran, kao i da će se ubrzati rast u ekonomijama koje su ove godine značajno usporile kao što su Brazil, Rusija, Indija, Meksiko ili Saudijska Arabija.

Trenutno usporavanje ekonomske aktivnosti, ocenjuju stručnjaci Fonda, geografski je rašireno na svim meridijanima, a karakteriše ga pad u industrijskoj proizvodnji i globalnoj trgovini. Povećanje carina i neizvesnost oko trgovinskih politika najvećih ekonomija su uticali na investicije i uvoz i izvoz kapitalnih dobara.

Rast trgovine u prvoj polovini ove godine iznosio je svega jedan odsto i to je najmanji rast od 2012. godine. Osim globalnih uzroka, na auto-industriju su uticali i neki specifični šokovi kao što je pooštravanje standarda emisije gasova u evrozoni i Kini što je pogodilo pre svega nemačku industriju koja je velesila u ovoj oblasti.

Stručnjaci Fonda dali su i neke (neubedljive) savete zemljama kako bi se rasterali tmurni oblaci koji se nadvijaju nad ekonomijom. Gita Gopinat, ekonomska savetnica MMF-a, istakla je da nije bilo smanjenja kamatnih stopa centralnih banaka, procena globalnog rasta bila bi za 0,5 poena manja.

Ona je ocenila da je rast podržan ovim stimulacijama pomogao da se donekle ublaže negativni efekti kinesko-američkog trgovinskog rata. Ako bi se nastavilo uzajamno podizanje carina dve najveće svetske ekonomije do kraja sledeće godine bi to „ubilo“ 0,8 procentnih poena ukupnog globalnog rasta.

MMF savetuje da oni koji mogu smanje kamatne stope, a oni koji su mere monetarne politike iscrpeli (kamatne stope na minimumu) treba da posegnu za fiskalnim stimulacijama privrede. Naravno to važi za one koji imaju prostora u svojim budžetima i čiji javni dug već nije previsok. Za one koji narednu nastupajuću krizu dočekuju sa velikim dugom MMF nije dao savet.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.