Foto: FoNet/Zoran Mrđa

Predstavljajući izveštaja o radu u proteklih šest godina, otkako je na toj funkciji, Tabaković je rekla da će učešće investicija u BDP u ovoj godini preći 22 odsto, što je jedan od dokaza odgovorne ekonomske politike koja se vodi, a očekuju se direktne strane investicije od 2,6 milijarde evra.

Ona je naglasila da su projekcije NBS o privrednom rastu stroge, jer je poznata konzervativnost te institucije i da „postoje rizici“ da rast BDP bude i veći od četiri odsto u ovoj godini, ali da ne želi da u ovom trenutku izlazi u javnost sa tim predviđanjima.

Svaka projekcija koja ističe rizik naviše budi očekivanja i gotovu izvesnost, a ako se ne desi nešto tako morate da se pravdate. Ono što bog uradi s vremenskim prilikama, ili zbog međunarodnih aktivnosti zbog kojih trpimo posledice, očekuju pravdanje, objasnila je Tabaković.

Ona je rekla da je ekonomija Srbije šest godina transformisana u „stabilnu i perspektivnu“, javni i spoljni dug je u opadanju, povećane su investicije i smanjena nezaposlenost, a niže su i kamatne stope.

Očekujemo da se takva kretanja nastave i u narednom periodu. Ono što je najvažnije je da su postignuti rezultati dugoročno održivi, ocenila je Tabaković.

Prema njenim rečima inflacija u Srbiji je u julu bila 2,2 odsto, što je na nivou one u evropskim zemljama.

Tabaković je podsetila da je u jesen 2012. godine inflacija bila 12,9 odsto, za manje od godinu dana smanjena je na 2,2 odsto i otad se u proseku drži na dva odsto.

U proteklih šest godina dinar je prema evru ojačao za 0,5 odsto a da su neto devizne rezerve u poslednje dve godine povećane za 1,1 milijardu evra, tako da su krajem jula bile 9,5 milijardi evra, „što je najviši nivo od 2000. i četiri milijarde više nego krajem jula 2012.“, navela je ona.

Kao garanciju stabilnosti, dodala je Tabaković, NBS je povećala količinu zlata u deviznim rezervama na 19,9 tona, što je 5,1 tonu više nego na kraju jula 2012. godine.

Kao važan rezultat otkako je guverner, ona je navela smanjenje nasleđenih problematičnih kredita, koji je za tri godine snižen za više od 60 odsto i njihovo učešće u ukupnim kreditima je smanjeno za 14,6 odsto – sa 22,4 odsto u julu 2015. na 7,8 odsto u junu ove godine.

Generalni direktorata NBS za ekonomska istraživanja i statistiku Ana Ivković rekla je da je, uprkos znatnim otpisima problematičnih kredita, rast ukupnih kredita ubrzan od početka godine i u junu je bio 7,6 odsto.

Po isključenju efekta otpsia problematičnih kredita rast je još izraženiji – 14,1 odsto, a učešće problematičnih kredita od 7,8 odsto u ukupnim kreditima je najniži nivo od juna, kada je taj pokazatelj kvaliteta aktive banaka uveden, precizirala je Ivković.

Ona je rekla da će, prema projekcijama NBS, inflacija do kraja 2019. godine biti ispod centralne vrednosti zacrtanog cilja od tri plus minus 1,5 odsto, „s tim da će mu se privremeno priibližiti u prvim mesecima naredne godine“.