Foto: EPA KOCA SULEJMANOVIC

Prema rečima Nenada Gujaničića iz brokerske kuće Momentum sekjuritiz, za razliku od prošlih godina kada je kompanija uglavnom isplaćivala više od polovine dobiti putem dividende, ovaj put uprava je predložila da se ostvareni dobitak iz 2018. godine zadrži kao neraspoređena dobit.

„Verovatni razlozi za ovakav predlog odluke su rast zaduženosti kompanije i nastavak trenda pada profitabilnosti“, ocenjuje on.

Telekom Srbija je prošle godine zabeležio rast prihoda od 0,6 odsto na 88,8 milijardi dinara, dok je istovremeno poslovna dobit pala za 27,2 odsto na 8,9 milijardi dinara. Ostvarena neto dobit iznosila je 10,2 milijardi dinara i bila je niža za 30,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Neto dug kompanije je porastao 99,1 odsto na 63,5 milijardi dinara, dok se racio zaduženosti – neto dug u odnosu na EBITDA-u popeo na 2,55. Inače, Telekom je prošle godine uglavnom iz kredita finansirao niz akvizicija kablovskih operatera od kojih je najveća Kopernikus, koja je plaćena 195 miliona evra.

Na konsolidovanom nivou, računajući i preduzeća u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, prihod je porastao 1,2 odsto na 125,5 milijardi dinara, dok je neto dobit smanjena 26,3 odsto na 10,9 milijardi dinara. Konsolidovani neto dug kompanije na kraju godine porastao je 89,4 odsto na 91 milijardu dinara.

Većinski vlasnik Telekoma je Republika Srbija sa 58,1 odsto akcija, a drugi po veličini paket akcija od 20 odsto ima sam Telekom. Ostatak drže uglavnom fizička lica, s obzirom da su akcije ove kompanije besplatno podeljene građanima, kao i zaposlenima.

Inače, 2014. godine Telekom je isplatio 9,46 dinara dividende po akciji što je bilo 49,39 odsto dobiti kompanije. Sledeće godine dividenda je skočila na 13,08 dinara po akcija vlasnicima je isplaćeno 62 odsto dobiti. Naredne, 2016. godine kompanija je isplatila na ime dividendi rekordnih 75,11 odsto dobiti odnosno 15,32 dinara po akciji. Značajne sume isplaćene su i 2017. kada je vlasnicima podeljeno 72,64 odsto dobiti i prošle godine kada je isplaćeno 55,83 odsto dobiti.

Poslednjih godina politika države da izvlači novac iz javnih i državnih preduzeća na ime dividendi naišla je na velike kritike ekonomista koji su tvrdili da država bespotrebno uzima novac koji bi firme mogle da investiraju, s obzirom da je beležila suficit budžeta prethodne dve godine.

Povezani tekstovi