Trgovci pred ‘crni petak’ dizali, pa „spuštali“ cene

Štaviše, neki su čak i „pojačali“ cene, tako su – osim redova ispred pojedinih radnji u tržnim centrima usred najgore sedmice od početka epidemije virusa korona – ovaj potrošački vikend obeležile i „varke“ pojedinih trgovaca.

Naime, „crni petak“ i vikend koji dolazi posle njega u SAD služe za rasprodaju robe koju uskoro treba zameniti na policama, te tako trgovci spuštaju marže i nude popuste i do 70, čak i 90 odsto.

U Srbiji se ta akcija primila poslednjih godina s tim što popusti nisu ni približno tako veliki, a čak i oni minimalni od 10 ili 20 odsto u stvari su neretko lažni – jer trgovci cene podižu pred Crni petak da bi ih navodno tokom njega spustili, a zapravo samo vratili na staro stanje.

Tako je na društvenim mrežama, najpre na Reddit forumu, osvanuo „skrinšot“ jednog kupca gde se vidi da je model laptopa Lenovo koji je u septembru koštao u Gigatron radnji 154.999 dinara tokom ovog vikenda uz reklamu da se radi o 25 odsto popusta prodavan po ceni od 158.329 dinara.

Tokom vikenda je ovaj laptop nuđen uz reklamu da se njegovom kupovinom štedi 52.780 dinara, a iznad toga je bila i redovna maloprodajna cena od 211.109 dinara.

Na sajtu ove radnje tih cena više nema jer je akcijski vikend prošao, a u ponudi nema ni tog konkretnog modela.

Direktor prodaje u Gigatronu Predrag Manojlović kaže za Danas da oni u Srbiji posluju 18 godina i da ne mogu sebi da dozvole lažno oglašavanje i loš kvalitet cena, ponude i usluge.

On napominje da na globalnom nivou zbog pandemije i kovida 19 postoji ozbiljan problem sa nestašicama laptopova zbog smanjene proizvodnje i u isto vreme povećane potražnje zbog rada od kuće.

„Pri svakom novom uvozu roba koja se kupuje je skuplja pa to utiče direktno na rast maloprodajnih cena u skladu sa zakonom. Tačno je da se desila izmena maloprodajne cene 20 dana pre aktuelne akcije na par proizvoda od ukupno 2.573 koji su bili na sniženju, ali je tačno i to da smo odmah reagovali i da su svi kupci tih proizvoda kontaktirani gde im je u direktnoj komunikaciji amortizovana greška koju smo napravili jer kupcima kroz svoju poslovnu politiku garantujemo da ovakvih situacija neće biti“, ističe Manojlović za Danas.

On kaže da su ponosni na činjenicu da je do njihove službe za brigu o kupcima stiglo u danima akcije tek 12 prigovora od kojih su svi bili na temu predugog čekanja u redovima ispred prodavnica i zašto puštaju u prodavnice samo određeni broj ljudi.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da prevare i obmane postoje godinama, naročito tokom ‘crnog petka’.

„Iako se svest kod naših potrošača malo popravila i dalje se oni dovode u zabludu i uprkos tome što ima savesnih trgovaca ima i onih koji dva, tri dana pred akciju dižu cene, da bi ih posle spustili“, kaže Papović i napominje da je zato potrebna ozbiljnija kontrola i tržišni nadzor.

Udruženja koje se bave zaštitom potrošača su zato za uvođenje prekršajnog naloga, gde bi se čim se evidentira prekršaj na licu mesta naplatila kazna.

„Kazne su nikakve. Trebalo bi da su od 300.000 do dva miliona dinara, ali to ništa ne znači jer se sve završava na prekršajnom sudu. Prekršaji posle dve godine zastarevaju i onda imamo situaciju da se jednom ili dva puta odloži rasprava, a već treći put država plaća, to zastareva i mi kao građani i potrošači plaćamo tog nesavesnog trgovca“, napominje naš sagovornik.

Papović objašnjava da treći put sud plaća pravnog zastupnika tuženog, odnosno trgovca.

„Dešava se da tužite trgovca, posle dve godine slučaj zastari i onda mi plaćamo advokata, i to je minimalno 60.000 dinara. Znači, za prekršaj od 1.000 ili 2.000 dinara vi tog trgovca ne kaznite, već nagradite“, ističe Papović.

Problem sa brojem inspektora uvek postoji, naglašava on, ali inspekcija radi svoj posao, a najveći problem je sudstvo, gde se svaki ovaj prekršaj završava.

„Zato je neophodno uvođenje ozbiljnijih kontrola i prekršajnih naloga, kada vidite da je neko napravio prekršaj odmah ga kazniti, nema potrebe da se ide na sud“, naglašava Goran Papović i kaže da se u tom slučaju trgovcima ne bi isplatilo da stalno plaćaju kazne, a i da bi organizacije koje štite potrošače pozvale sve da radnje takvih trgovaca zaobilaze.