Foto: FoNet/ MGSI

Međutim, panelisti su uspeli da se prave kako ne primećuju ogromnog slona u prostoriji, pa ne samo da ništa nisu pomenuli, već je na kraju sprečeno i postavljanje pitanja iz publike, a zatim su izbegli i pitanja novinara. Državna sekretarka je uputila novinare na ministra, a direktorka iz EPS-a da postavimo pitanje preko portparola.

Umesto objašnjenja šta se to dešava u EPS-u, saznali smo da ova kompanija uspešno sprovodi transformaciju, da je u prošloj godini imala naplatu potraživanja od 100,36 odsto, da su gubici smanjeni sa 14,32 na 12,1 odsto, a da je krajnji cilj da iznose 10 odsto 2020. godine.

Tatjana Pavlović iz EPS-a je saopštila i da je ova kompanija uplatila u budžet prošle godine 100,8 milijardi dinara, od čega 12 milijardi dinara na ime dividendi.

Ona se osvrnula i na to što je cena struje u Srbiji 30 odsto niža nego u Makedoniji i Albaniji koje su pri dnu u Evropi po visini cena struje.

„I pored toga imali smo rast investicija od 20 odsto u prošloj godini i one su bile nešto iznad troškova amortizacije. U zamenske investicije smo uložili 41 milijardu dinara, ali ta ulaganja nisu samo zamenska, već se njima ili produžuje vek trajanja ili se povećava kapacitet“, rekla je Pavlović. Ona je istakla i da se radi o velikom sistemu i da treba pripremiti kompaniju za transformaciju, odnosno rešiti imovinske odnose u proizvodnom delu, da se zna šta pripada EPS-u, šta Srbijavodama, šta Srbijašumama, a šta će biti državno.

Mirjana Filipović iz Ministarstva energetike ocenila je da je pri kraju prva faza restrukturiranja EPS-a, a da je u sledećoj etapi akcioni plan za korporativno upravljanje koji je ministarstvo napravilo sa Svetskom bankom i EBRD-om.

„Obavljeno je finansijsko restrukturiranje i EPS-a i Srbijagasa u saradnji sa MMF-om i Svetskom bankom i to se pokazalo kao dobra investicija“, ocenila je Filipović, dodajući da Srbijagas treba da se uskladi sa Trećim energetskim paketom i da izdvoji transport gasa.

U vezi sa budućnošću javnih preduzeća kao što su EPS i Srbijagas, Milun Trivunac, državni sekretar u Ministarstvu privrede, ocenio je bi možda najbolji model bio dokapitalizacija privatnim kapitalom 10 do 20 odsto i listiranje kompanija na berzi kako bi se oživelo tržište kapitala, ali i kako bi se na ove kompanije primenjivali berzanski propisi u pogledu izveštavanja i upravljanja.

„Neki procent privatnog kapitala u ovim kompanijama bi možda bio najzdraviji način da se preokrenu ta preduzeća“, ocenio je Trivunac.

On se osvrnuo i na državna preduzeća ističući da je za njih, kao što se pokazalo na primeru RTB Bora i Železare, privatni kapital bio nužan.

„To su proizvodna preduzeća koja nisu imala tehnologiju, star kadar i morao je neko sa strane da dođe i preuzme sve. Železara je od gubitaša koji je koštao državu 100 miliona evra godišnje postala preduzeće koje pravi dobit. Neko kaže da smo jeftino prodali celokupnu imovinu za oko 50 miliona evra. Za ove tri godine smo uštedeli 300 miliona zato što nije dotirana iz budžeta, a sigurno bi se to dešavalo da nije prodata. Niko u državi ne bi zatvorio Železaru sa 5.000 zaposlenih“, ocenio je Trivunac.

Stiven Ndegva, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji, rekao je da je nakon 15 godina vreme da se reši problem državnih preduzeća i podsetio da je prošle godine potrošeno 300 miliona evra na njih.

„Neka velika preduzeća su privatizovana, što je odlično. Ipak ima još prostora za napredak. Ako se državna preduzeća reformišu, korist će biti i za sektor u kome posluju, ali i za celu ekonomiju“, rekao je on dodajući da pored direktnih ona prave i indirektne troškove jer ne pružaju kvalitetne i efikasne usluge privredi zbog čega trpi spoljna konkurentnost cele ekonomije.

Saša Vlaisavljević, direktor Aerodroma „Nikola Tesla“ koji se u javnosti pominjao kao kandidat za prvog čoveka EPS-a, rekao je da on i njegov tim imaju još posla na koncesiji Aerodroma i da „sebe u narednom periodu vidi na Aerodromu“. On je ocenio da je koncesija beogradskog aerodroma „najbolji posao za Srbiju u poslednjih 30 godina“, kao i da su mnogo naučili iz koncesija aerodroma u regionu.

Povezani tekstovi