Računica pokazuje da će RTB Bor, kada se od ostvarenih prihoda odbije sve osim amortizacije, u 2017. zabeležiti sedam puta veću zaradu nego prošle godine. Na veće prihode u 2017. uticala je 18 odsto veća proizvodnja iz sopstvenih rudnika, ali i za petinu jača cena bakra.

Istovremeno, rashodi kompanije nisu rasli paralelno sa prihodima, već su u ovoj godini tek za devet procenata veći od prošlogodišnjih i iznose 230 miliona dolara. Ostvarena je, dakle, EBITDA (razlika između prihoda i rashoda, izuzev amortizacije) odnosno zarada od 73 miliona dolara.Uticaj na prihode kompanije imala je i cena koštanja katodnog bakra po toni koja je za 13% niža od prošlogodišnje. Kako objašnjavaju u borskom kombinatu bakra cena koštanja danas je niža prvenstveno zbog manjih troškova metalurške prerade, zahvaljujući novoj topionici, njenom radu punim kapacitetom i po dizajniranim parametrima.

Izračunato je da je učešće metalurgije u strukturi cene koštanja tone bakra proizvedenog u RTB Bor triput veće od doprinosa koji je dalo rudarstvo i da je  u prosečnoj ceni od 4.414 dolara za tonu proizvedene katode, metalurgija  troškove oborila za 28% i svela proizvodnju katode sa prošlogodišnja 884 dolara za tonu, na 631 dolar. Rudarstvo je, u isto vreme, uspelo da snizi troškove za devet odsto i lanjsku cenu 4.176 dolara po toni obori na 3.783 dolara. Ovo je deo podataka koje je na godišnjoj konferenciji za novinare govoreći o poslovanju RTB Bor u ovoj i planovima za nastupajuću godinu prezentovao generalni direktor kompanije Blagoje Spaskovski.

Veća proizvodnja i stabilno poslovanje, ali i dobra cena bakra RTB Bor čine interesantnim za strateško partnerstvo, a ovih dana najavljeno je da bi  država do kraja marta trebalo da raspiše tender za RTB Bor. Ističući promenu vlasničke strukture naredne godine kao nešto što kompaniju neminovno čeka, Spaskovski pojašnjava model tendera koji je u izradi, u čemu učestvuje kao član radne grupe Vlade Srbije zadužene za RTB Bor. 

-Tender će biti definisan već početkom 2018. godine, biće krajnje transparentan i radna grupa Vlade Srbije upravo radi na njegovim kriterijumima. Ide se na većinski paket ili udeo i to zato što je sada idealno vreme da se od investitora izvuče dobro ulaganje. Bitno je da se naglasi da RTB Bor ne prodajemo, već tražimo strateškog partnera koji će uložiti dovoljno novca da se otvori novi rudnik, popuni kapacitet topionice i godišnje proizvede 100 hiljada tona bakra. Strateški partner će, dakle, ulaganjem postati većinski vlasnik celog RTB-a. U kom procentu, to se još uvek sagledava. Pored visine ulaganja, ključna stvar za izbor strateškog partnera biće i naš zahtev da ne sme biti otpuštanja radnika. Višak radne snage može se rešavati isključivo dobrim socijalnim programom i to na dobrovoljnoj bazi.  – kaže Spaskovski.

Prema njegovim rečima, trenutno su četiri kompanije veoma ozbiljni kandidati za strateško partnerstvo – dve ruske, kineska i kanadska, kao i da će se do raspisivanja tendera pojaviti najmanje još dva-tri ozbiljna „igrača“ koji će se nadmetati na tenderu. Spaskovski se slaže sa procenom da je ovo najbolje vreme za privatizacijudanas stabilne i poželjnekompanije na čijem je čelu, objašnjavajući da sadašnja dobra cena bakra koja pokazuje i tendenciju dajeg rasta omogućava da se izdejstvuje i veoma dobra cifra za investicije.

-Obim potrebnih ulaganja se još uvek sagledava, ali se zna da bi investiranjem 330 miliona dolara u rudarsku proizvodnju i to u otvaranje „Cerova primarnog“ i nabavku opreme za veću proizvodnju u Majdanpeku i u Jami, proizvodnja bakra iz sopstvenih sirovina porasla na 100 hiljada tona bakra, 1,4 tone zlata i 8 tona srebra godišnje. Po sadašnjim cenama metala, vrednost takve produkcije bila bi 705,2 miliona dolara. Učešće RTB Bor u bruto društvenom proizvodu zemlje bilo bi 2,3 puta veće nego sada i iznosilo bi 1,8 odsto.  – navodi Spaskovski koji je siguran da će ovoga puta privatizacija RTB Bor biti uspešna, za razliku od prethodna tri pokušaja.

Generalni direktor borskog kombinata bakra u 2018. očekuje bar 20 odsto veću EBITDU, ali i dalji rast cene bakra, koja će prema njegovom mišljenju ići preko 7.000 dolara za tonu, a možda i više. Svoj optimizam objašnjava očekivanom većom potrošnjom bakra u svetu.

– Indija će, na primer, sledeće godine potrošiti milion tona bakra samo na kablovima za elektrifikaciju sopstvene zemlje. Sledeća stvar koja će cenu bakra „pogurati“ napred jeste ubrzana proizvodnja automobila na električni pogon. Sve ove stvari povećavaju potrošnju bakra, ali rudarstvo taj rast ne može da isprati u istom nivou. Otvoriće se samo tri velika rudnika – u Rusiji, Srednjoj Americi i Južnoj Africi – u kojima će se proizvoditi oko milion tona bakra i to neće pokriti potrošnju. S druge strane, sadržaj bakra u svim aktivnim rudnicima pada. Da zaključim, tri su vodeća razloga za moj optimizam u pogledu cene bakra: razvoj Kine i elektrifikacija Indije i Vijetnama, električni automobili i pad sadržaja bakra – zaključuje Spaskovski.

U RTB Bor ove godine otkopano je 18 miliona tona rude čijom je flotacijskom preradom dobijeno 235.000 tona suvog koncentrata. Metalurškom preradom nakon toga proizvedeno je 43.000 tona katodnog bakra, 700 kilograma zlata i pet tona srebra. Izraženo u procentima, proizvodnja bakra u koncentratu veća je deset odsto u odnosu na prošlu godinu, a metalurška (i to iz sopstvenih sirovina) za 18 procenata. Za praćenje troškova kompanija se opremila instrumentima za kontrolu praćenja potrošnje goriva, instaliran je video-nadzor na svim osetljivim pozicijama i desetkovane  usluge „trećih lica“. Bolju ekonomiju je 2017. godine u pratila i ekologija, pa je Evropska agencija za zaštitu životne sredine proglasila Bor ekološkom zvezdom poboljšanja stanja kvaliteta vazduha u Srbiji i gradom sa kvalitetom vazduha prve kategorije.