U 2021. i 2022. godini svetski manjak oko 100 miliona radnih mesta 1Foto: EPA-EFE/ MARTIN DIVISEK

U ovoj godini Međunarodna organizacija rada očekuje povećanje svetske zaposlenosti za 100 miliona radnih mesta i još za 80 miliona u 2022. godini.

Ipak to neće moći da nadoknadi gubitke poslova prošle godine u krizi i ulazak nove radne snage na tržište rada, pa se očekuje manjak poslova od čak 75 miliona u ovoj godini i 23 miliona naredne godine. Pandemija Kovida 19 koja je prošle godine izazvala globalnu recesiju različito je uticala na zaposlenost u odnosu na krizu 2008-09. godine.

Za razliku od svetske krize, ovog puta nije toliko ljudi izgubilo posao, ali je značajno smanjen broj radnih sati.

U 2020. je prema studiji Trendovi u 2021. godini: Svetska zaposlenost i socijalni izgledi, 81 milion radnika je napustilo tržište radne snage, dok je 33 miliona radnika ostalo bez posla.

Slična pojava viđena je i u Srbiji gde je stopa nezaposlenosti ostala prilično niska, ali zato što je značajno smanjen broj aktivnih ljudi, odnosno onih koji traže posao. Kako navodi MOR, mnogi od onih koji su postali neaktivni bi radili, ali nisu to mogli zbog kovida.

U drugom tromesečju ove godine broj radnih sati na globalnom nivou smanjen je za 4,4 odsto, što je manje nego u prvom kvartalu kada je smanjenje iznosilo 4,8 odsto i dosta manje od pada radnih sati u 2020. koje je iznosilo 8,8 odsto.

Veći gubitak poslova sprečen je masovnim merama pomoći države, pa je u Istočnoj Evropi 73 odsto smanjenja radnih sati posledica skraćenja radnog vremena, a 27 odsto gubitka poslova.

Prema projekcijama MOR-a u Istočnoj Evropi od 2,4 miliona izgubljenih radnih mesta (u odnosu na 2020. godinu bez pandemije), 1,56 miliona radnika je prešlo u nezaposlene, dok je ostatak napustio tržište radne snage.

„U ovom regionu gde je neformalna zaposlenost relativno visoka, gubitak radnih mesta podcenjuje efektekrize, s obzirom da je pad zapsolenosti ublažen prelaskom sa radnih mesta za platu, na samozapošljavanje i pomoć u domaćinstvu. Procenjuje se da je broj pomažućih članova u domaćinstvu povećan za 20 odsto u odnosu na scenario bez pandemije“, navodi se u izveštaju MOR-a.

Ipak, u Srbiji je nešto drugačija slika, s obzirom da je najveći udar krize upravo bio na samozaposlene i neformalno zaposlene dok je prema rečima Sarite Bradaš, istraživačice Fondacije Centar za demokratiju, formalni sektor bio zaštićen državnim merama.

„Tek krajem juna dobićemo podatke iz Ankete o radnoj snazi i videćemo kako se kretala zaposlenost nakon isteka mera pomoći i rokova za zabranu otpuštanja. Takođe, menja se metodologija Ankete, pa bi oko 50.000 onih koji su registrovani kao neformalno zaposleni, a koji su pomažući članovi domaćinstva trebalo da postanu nezaposleni“, ocenjuje ona ukazujući i na studiju Svetske banke prema kojoj će u Srbiji zbog krize biti povećan broj siromašnih za 125.000 do 370.000 ljudi.

„Prema njihovoj proceni oni koji su bili ugroženi i u riziku od siromaštva pašće ispod granice siromaštva. Faktori koji će na to uticati su smanjenje broja radnih mesta, pad prihoda od rada i pad doznaka“, napominje Bradaš koja smatra da će kretanja u ovoj godini najviše zavisiti od toga šta će se desiti sa neformalnom zaposlenošću i šta će biti sa zaposlenima u privatnom sektoru kada isteknu državne mere.

Jelena Žarković, profesorka na Ekonomskom fakultetu, kaže da bi se mogao očekivati oporavak zaposlenosti usled velikog očekivanog privrednog rasta ove godine.

„S obzirom na druge evropske zemlje Srbija je imala kratke restriktivne mere prošle godine i zatim blaže mere nego u većini evropskih zemalja. Tako sada ugostiteljski sektor u EU i SAD ima problem da nađe radnike jer su ljudi u međuvremenu našli poslove u drugim delatnostima. Takođe, kažu i da na primer u Velikoj Britaniji značajno više mladih odlazi u bolnice zbog kovida jer nisu vakcinisani, što opet smanjuje ponudu radne snage u ugostiteljstvu. Kod nas ne vidim da postoje ovi problemi, ugostitelji su zadržali radnike i ako ne bude novog talasa pandemije, uz visok privredni rast koji vuče građevinarstvo, može se očekivati oporavak“, ocenjuje Žarković.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.