Ovo ističu za Danas u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Prošlo je tačno godinu dana otkad je počeo da važi Zakon koji je usvojen kako bi se i konačno rešio problem bespravne gradnje, ali uprkos najavama države da će svi koji se odluče da krenu da grade nakon 27. novembra 2015. biti srušeni bez dalje rasprave, očigledno je bilo onih koji su odlučili da pokušaju.

U Ministarstvu za Danas potvrđuju da će objekti građeni bez građevinske dozvole od novembra 2015, biti srušeni i ističu da se pod bespravno sagrađenim objektima podrazumevaju ne samo potpuno novi objekti, već i oni koji su dograđeni, sanirani, adaptirani i rekonstruisani.

Naime, ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović je u julu formirala Radnu grupu koja je trebalo da prati sprovođenje Zakona o ozakonjenju. Sve gradske opštine su bile dužne da najpre do septembra, a potom do 27. novembra (produžen rok) dostave Radnoj grupi podatke o objektima za rušenje, odnosno onima koji su započeti da se grade mimo Zakona. Spiskovi su stigli na adresu Ministarstva, a osim 368 koliko ih je na teritoriji Beograda, spremno za rušenje je i 424 objekta u Srbiji, koliko bi ih trebalo srušiti u poslednjem kvartalu ove godine.

U Srbiji prema nezvaničnim podacima (jer zvaničnih nema) postoji 1,5 milion nelegalno izgrađenih objekata, od toga gotovo milion ih je u Beogradu. Proces legalizacije ide slabo, prema podacima od ranije, podneto je nešto više od 770.000 zahteva za legalizaciju, u poslednjih godinu dana legalizovano je manje od 30.000 objekata.

Uz sve pohvale Ministarstvu građevinarstva (i drugima koji su dali doprinos ovome) koje je poslednjih godina pokušalo ne samo ovim Zakonom već i uvođenjem elektronske građevinske dozvole, kao i znatnim skraćenjem roka za izdavanje dozvola da uvede red u oblast u kojoj se decenijama pravio haos, čini se da tek predstoji bitka. Jer sledi rušenje bespravnih objekata, s jedne strane, i pokušaj države da natera one koji to nisu do sada učinili da legalizuju svoje bespravno sagrađene objekte. I dok je država za legalizaciju smislila pravni lek, tako što će one koji jednostavno ne budu želeli da plate legalizaciju objekta sačekati „zabrana raspolaganja“, odnosno nemogućnost da ga prodaju ili daju u nasledstvo, biće zanimljivo videti kako će i od koga krenuti rušenje bespravnih objekata.

Deo bespravno sagrađenih je, mimo Zakona u pola noći, sa bagerima i pod fantomkama, već srušen u aprilu u Savamali. Iako je premijer Aleksandar Vučić tada najpre prozvao gradske vlasti kao glavnog krivca, glavni krivac nikada nije pronađen. „Vlast je kriva, to je pošteno i odgovorno priznanje. Ja ne mogu i neću da izvučem nikoga od pravne odgovornosti, a razgovaraćemo i o političkoj odgovornosti“, rekao je Vučić početkom juna. Međutim, niko zbog ovog slučaja nije ni pravno ni politički odgovarao.

I dok se u Hercegovačkoj rušilo bez straha, u Novom Pazaru strah od rušenja nelegalnih objekata očigledno postoji, te je zgradu koju bez dozvole gradi Mešihat Islamske zajednice u Srbiji u centru grada inspekcija dva meseca bezuspešno pokušavala da sruši u po bela dana. Mešihat IZ nije dobio dozvolu za gradnju, a bivši muftija Muamer Zukorlić je novinarki N1 na konstataciju da ne može da se gradi nelegalno rekao: „Vidite da može.“

Povodom ovog slučaja premijer Vučić je reagovao podjednako burno kao i u slučaju Savamale, rekavši da će problem ove bespravne gradnje rešiti mirno jer ne želi krvoproliće u Srbiji. „Neću da pošaljem 1.000 žandarma da bismo se tukli sa muslimanima. Neću da imamo krvoproliće u Srbiji“, rekao je Vučić pre nekoliko dana.

Kada na najvišim instancama imamo dvostruke aršine šta onda očekivati na „nižem“ nivou. Da li će od ovih 368 biti srušene prvo ili jedino garaža u Borči ili terasa u Jajincima ili će po Zakonu biti srušeni svi od reda? Broj onih koji su bespravno gradili a koji jednostavno ne mogu da uđu u proces legalizacije mnogo je veći. Sporno je ostalo i pitanje vikendica koje su pre šest godina sagradili sinovi predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Svaki je tik uz Savu sagradio kuću od po 100 i više kvadratnih metara.

Međutim, kada je pitanje legalizacije Nikolićevih vikendica prošle godine „pretresano“ u medijima Zorana Mihajlović je demantovala priče da je član Zakona menjan samo da bi se zaštitio predsednik Srbije. Između ostalog ona je rekla da „objekti izgrađeni u zaštitnim zonama puta, vodotoka, dalekovoda, poletno-sletne staze, nisu predmet ozakonjenja, osim ako upravljač tog javnog dobra u skladu sa kriterijumima iz posebnog zakona ne da saglasnost za ozakonjenje, u kom slučaju se nastavlja postupak ozakonjenja“.

Tomislav Nikolić je tim povodom pričao u nekoliko navrata, a pre dve godine je za Novosti rekao da će biti kako vlast odluči. „Svi su tamo na Savi ušli u postupak legalizacije, i ako budu želeli da im ruše, moraće da donesu rešenja. A, i ako sruše – preživećemo“, rekao je tada Nikolić. Sve i da Radomir i Branislav legalizuju kuće koje su, kako je to jednom prilikom Radomir rekao, sagradili kako bi imali gde da se okupe sa decom, ostaje sporno to što su – tada lider SNS, sada šef države i njegova porodica gradili objekte bez građevinske dozvole.