Foto: FoNet / MOD

Uprkos najavama da će protiv nesavesnih investitora biti primenjene drastične mere, od zatvora do rušenja, država očigledno još nije spremna da u ovaj posao uđe. Ono što zakon nalaže u ovakvim slučajevima, ne primenjuje se, pri čemu u tom zatvaranju očiju učestvuju svi nivoi vlasti, od republičke do lokalne i na kraju do javnih i komunalnih preduzeća.

Samo u Beogradu, gde se prema rečima gradskog menadžera Gorana Vesića trenutno gradi oko milion kvadrata, bez dozvole niče još skoro 200.000. Svaki peti. Prema tvrdnji Vesića, da bi se država izborila sa nesavesnim investitorima potrebno je da se menja čitav niz zakona, pa je on rešenje tog problema ostavio za posle izbora. Utvrdio je, međutim, da „inspekcije po pravilu urade sve što je u njihovoj nadležnosti, a investitor ne završi u zatvoru, nego nastavlja da gradi“, a najavio i da će u novom mandatu (čija izvesnost mu, izgleda, nije upitna) izneti predloge kako da se sankcioniše divlja gradnja, „možda čak i oduzimanje tih nekretnina“. To ih, doduše, neće učiniti legalnim, a otvoriće novo pitanje iz sfere borbe protiv korupcije – u čiju kasu će da se slije prihod od takvih nekretnina, po kojoj ceni će se prodavati i još važnije, zašto je država dozvolila da se objekat završi a nije primenila zakone kojima bi to sprečila.

Ako je već zakonom utvrđeno da je divlja gradnja krivično delo, zašto kada inspekcije zatvore gradilište i podnesu prijavu, ne reaguje ni policija ni tužilaštvo? Umesto toga, investitor jednostavni nastavi radove. Ćutanje republičkog nivoa prenosi se dalje na lokalni. Najjednostavniji način da se divlja gradnja zaustavi je da se nelegalna zgrada ne priključi na elektro i vodovodnu mrežu. Ipak, uprkos jasnim pravilima javnih i komunalnih preduzeća, takvi objekti uspevaju da obezbede priključke i da se nađu na tržištu.

U Elektrodistribuciji ipak tvrde da „ukoliko objekat nema građevinsku dozvolu i nije u postupku legalizacije – nije moguće da se priključi na elektroenergetsku mrežu“. Slično navode i u javnom komunalnom preduzeću Beogradski vodovod i kanalizacija, gde objašnjavaju da učestvuju u postupku projektovanja kako bi investitor mogao da dobije lokacijsku dozvolu, ali ističu da se „samo priključenje na mrežu realizuje po dobijanju građevinske dozvole, odnosno prijave radova, a za potrebe tehničkog prijema objekta i ishodovanja upotrebne dozvole“.

Oba preduzeća upućuju investitore na postupak legalizacije, što bi im rešilo problem jer u tom slučaju dozvola nije potrebna. Ali, prema odredbama člana 7 Zakona o ozakonjenju, ako je gradnja započeta nakon stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji, u februaru 2015. – a ovde je upravo o takvim građevinama reč, onda one „nisu predmet ozakonjenja i nadležni građevinski inspektor za te objekte donosi rešenje o rušenju, koje je izvršno danom donošenja“. Iako su u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u više navrata ukazivali da su za lokalne samouprave obezbeđena sredstva za rušenje, to se vrlo retko primenjuje, i uglavnom je politička a ne institucionalna odluka. 

Priključci i bez dozvole

Kako u praksi izgleda „primena“ Zakona o planiranju i izgradnji? Među brojnim primerima koji su gotovo svakodnevno u medijima, možda je najilustrativnija zgrada od 5.000 kvadrata, sa suterenom, prizemljem, tri sprata i potkrovljem, koju je u Ulici Svetog Nikole 158a izgradila firma Ruslan invest. Ona je još u maju prošle godine, prekoračila dozvolu za rušenje kuće na lokaciji gde je trebalo da počne gradnja, pa je inspekcija naložila da se radovi obustave a teren vrati u prethodno stanje. To nije učinjeno. Zgrada je počela da se diže iz temelja pre nego što je Ruslan dobio građevinsku dozvolu, inspekcija je opet reagovala, podnela krivičnu prijavu i istakla traku „zatvoreno gradilište“, ali je ona završila u blatu a radovi su nastavljeni. Kako je takav objekat dobio priključak za struju i vodovodnu mrežu, ne zna se, ali je sve to obezbedio i stanovi su se već našli na tržištu. Njihova prodaja oglašena je u Halo oglasima, a na neke već sklopljene ugovore i javni beležnik je stavio potpis. U međuvremenu, Ruslan je odbijen u postupku za dobijanje građevinske dozvole, dospeo je na spisak za rušenje ali to još nije obavljeno.