U kupovinu srpskih preduzeća Rusi uložili 257 miliona evra

Iako ruski kapital od 2000-te godine pokušavao da uđe u Srbiju, izgleda da se tek odskoro otvaraju vrata investitorima iz te zemlje. Prema podacima Narodne banke Srbije, u prethodnih sedam godina, iz Rusije je stiglo tek nešto više od 40 miliona dolara, ne računajući kapital koji je ušao kroz privatizaciju, mada ni u tom procesu ruski investitori nisu bili previše zastupljeni.
Samo u četiri nadmetanja ruske kompanije izašle su kao pobednici. Reč je o jednoj aukcijskoj privatizaciji, kada je 2003. godine firma Stepana Gasporjana kupila Fabriku kože u Užicu, ali je taj ugovor početkom ove godine raskinut. Drugi primer, ovoga puta uspešne privatizacije jeste tenderska prodaja Beopetrola koji je 2003. godine za 117 miliona evra kupio Lukoil i pri tom se obavezao na investiciju vrednu 85 miliona evra i socijalni program težak oko osam miliona evra. Ruski kapital učestvovao je i u privatizaciji firme Goša Fom iz Smederevske Palanke. U ovom slučaju kompanija Koks udružila se sa konzorcijumom zaposlenih u tom palanačkom preduzeću, i Fom je prodat za 7,5 miliona evra. Najsvežiji primer učešća ruskog kapitala jeste kupovina, ovoga puta na berzi, akcija beogradske turističke agencije Putnik po ceni od oko 40 miliona evra za državni paket od 75 odsto akcija. Tako je kroz privatizaciju u Srbiju ušlo ukupno 257 miliona evra ruskog kapitala, a ukoliko se tom broju dodaju i ulaganja koja su kao novčane doznake pristigle iz te zemlje, ukupna vrednost kreće se oko 287 miliona evra. I tu se spisak ruskih investicija završava.

Privilegovani investitori

– Činjenica da potpredsednik Vlade, Božidar Đelić, uz dobrodošlicu ruskom kapitalu ističe da će taj kapital biti prihvaćen pod istim uslovima kao i kapital sa drugih područja, ukazuje da postoji razlika u statusu investitora. Istina je da sa nekim zemljama imamo potpisane sporazume o zaštiti investitora ili o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, što njihovim ulagačima objektivno olakšava poziciju. Ipak, činjenica je da prema kapitalu iz određenih zemalja postoje rezerve, i to se pre svega, odnosi na zemlje iz eks Jugoslavije i Rusije. Država ima mehanizme da olakša ili spreči ulazak nepoželjnog kapitala, naročito kroz privatizaciju. Prednost nekom od učesnika u javnom nadmetanju može se obezbediti kroz sistem bodovanja različitih delova ponude, ali postoji i značajan prostor za arbitražno odlučivanje. Ti mehanizmi bili su najvidljiviji u prodaji beogradskog Putnika, gde su u ponudi učestvovala dva predstavnika ruskih kompanija, ali je država iznošenjem svog paketa na berzu, iz igre eliminisala kandidata koji se javio kao fizičko lice, u korist kompanije koja je svoj kapital plasirala preko kiparske firme – kaže za Danas Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

Lista neuspelih pokušaja ruskih ulaganja znatno je duža. Pomenimo samo da Vlada Srbije nije prihvatila ponudu Gasproma da u iygradnju skladišta gasa u Banatskom Dvoru uloži 300 miliona dolara. Tadašnji ministar finasija Mlađan Dinkić, odbio je ponudu a spekulisalo se da je time zaštitio interese domaćih tajkuna koji su posredovali u prodaji gasa ( njihovo „ugrađivanje“ uticalo je da cena tog energenta premaši 200 dolara po kubnom metru). Svež je i slučaj iz decembra 2005. godine, kada Narodna banka Srbije nije bila spremna da prihvati ponudu Konvers grupe, koja je bila zainteresovana za kupovinu akcija Kulske banke. Reč je o korporaciji teškoj nekoliko stotina milijardi dolara, koja u svom sastavu ima nekoliko banaka a usko je vezana za energetski sektor. Valjana argumentacija za to odbijanje nije pružena, kao ni u slučaju pre toga, kada se nije prihvatilo učešće ruske telekomunikacione kompanije Alfa grup, koja je bila zainteresovana za kupovinu Mobtela. Zbog „diskriminatorskog“ odnosa prema kapitalu koji potiče iz Rusije, reagovao je svojevremeno i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.
Da se stvari ipak kreću u dobrom pravcu pokazuje prošlonedeljna poseta ruske državno privredne delegacija. Tada je potpredsednik Vlade Srbije, Božidar Đelić, izjavio da su ruski investitori dobrodošli, posebno u energetskom sektoru, ali je naglasio da su uslovi za učešće na tenderima jednaki za sve. Đelić je pozvao ruske kompanije da učestvuju u privatizaciji Rudarsko topioničarskog basena Bor, najavio je dolazak predstavnika Gasproma sa kojim će se ove nedelje razgovarati ne samo o prebijanju dugova i ulaganju u gasovode, nego i o izgradnji elektrana na gas. Očekuje se i da Moskovska banka dobije grinfild dozvolu za ulazak na srpsko tržište ili da će se prihvatiti njeno učešće u privatizaciji neke od domaćih banaka.