U Srbiji je važno i ko koga zna i ko najbolje lobira 1

Kada je Vip u novembru 2006. kupio treću licencu mobilnog operatera u Srbiji, bila je to hrabra odluka.

Platili smo je 320 miliona i jedan evro, a na današnji dan pre deset godina zvanično je predstavljen Vip brend u Srbiji. Bila je to jedna od skupljih licenci u regionu, a samo je papir. Ne možeš sa tim da radiš. Onda su krenule investicije, do danas smo uložili skoro milijardu evra, a taj početak, izgradnja mreže, bio je najvažniji – kaže u razgovoru za Danas Dejan Turk, generalni direktor te kompanije za Srbiju i Sloveniju.

* Došli ste na tržište na kome su druga dva operatera već bila pozicionirana. Kako ste se izborili za svoj deo „tržišnog kolača“?

– Bila su to teška vremena za Vip. Tačno je, drugi operateri su već imali mrežu, a mi smo morali tek da je gradimo. S jedne strane, imali smo neke inovativne proizvode, potpuno novi pristup na tržištu, uz tadašnji slogan „treća sreća“. Ali, krenuli smo sa jednom baznom stanicom, što je za imidž na početku bilo dosta loše. Danas, nakon decenije rada, situacija je potpuno promenjena. Nakon tako visokih ulaganja, pa i posle skorašnjeg tendera za frekvenciju 4G, gde smo mi dobili stvarno dobar paket, bili smo u situaciji da u poslednje dve godine pokrijemo tom mrežom budućnosti gotovo celu Srbiju. U ovom trenutku to je oko 85 odsto stanovništva, a do kraja godine će dostići 90 odsto.

* Da li je ulaganje u 4G mrežu uz početno instaliranje baznih stanica najveće i najznačajnije ulaganje kompanije u Srbiji?

– Apsolutno. Danas ljudi manje pričaju, više koriste internet, posebno brzi, to je budućnost. Mi smo malo stali sa investicijama u 2G i 3G mrežu i ojačali smo 4G, što konkurencija nije pratila i tu smo dobili prednost. Imamo ubedljivo najveću 4G mrežu u Srbiji, sa veoma velikim brzinama prenosa podataka preko mobilnih telefona. Ta tehnološka prednost počela je da nam donosi nove korisnike, čime je nastavljen već uspostavljeni trend baziran na dobrom servisu.

* Pomenuli ste da pozicija trećeg operatera nije bila laka. U čemu su se, osim problema sa mrežom, ogledale te teškoće?

– To je bio neki miks situacija. Pored mreže koju su već imali, godinama unazad gradili su i imidž, a mi smo bili novi. Uz to, u Srbiji se odluke ponekad ne donose prema najboljoj ceni i kvalitetu, nego je jako važno i ko koga zna i ko najbolje lobira. Tu smo mi bili loši. Ipak, tokom decenije rada, naš kvalitet je prepoznat, a presudno je to što mi u Vipu pokušavamo da se više i bolje brinemo o korisnicima nego drugi operateri.

* Strani investitori u „beloj knjizi“ godinama ponavljaju da je u Srbiji problem savladavanje birokratskih prepreka, da ima zakona koji otežavaju poslovanje. Koliko je to prisutno u vašoj delatnosti?

– Za nas ima u Srbiji nekoliko problematičnih situacija. Jedna je svakako ekonomska. Izgradnja mreže košta otprilike isto koliko u Nemačkoj, Švajcarskoj ili Austriji, ta tehnologija je skupa, a zbog male kupovne moći građana, potrošnja je niska, što nama otežava da kroz prihode pokrijemo dugoročna ulaganja. Već sam rekao kolika su nam bila ulaganja, a dobit smo dostigli tek oko 150 miliona koje smo opet uložili u tržište. Praktično, posle decenije rada ovde, kao kompanija još smo na početku, moguće je da ćemo u narednoj deceniji da pokrijemo prva ulaganja. Ali, stekli smo bazu od 2,2 miliona korisnika i trend dosta jakog rasta.

* Koliko je državna uprava u stanju da prati tehnološke inovacije koje su osnova u mobilnoj telefoniji?

– Tu bih istakao nekoliko problema. Digitalizacija jeste neophodan trend, ali su istovremeno uvoz i kupovina naše opreme dosta opterećeni carinama, pa su telefoni i računari u Srbiji skuplji nego u bilo kojoj drugoj evropskoj državi. Tu su i brojna birokratska opterećenja, posebno u segmentu sertifikata. Tako nam RATEL traži posebne sertifikate, praktično traži proveru aparata koje su pre toga već pet puta pregledale strane referentne laboratorije. Zato bi, da se uhvati svetski trend tehnološkog razvoja, morali da se smanje uvozni nameti i birokratija.

* Koliko su domaći propisi usaglašeni sa EU zakonodavstvom?

– Mi u Vipu željno čekamo najavljeni zakon o elektronskim komunikacijama, a očekujemo da se što više normi uskladi sa evropskim, da se stvarno reguliše konkurencija i uredi tržište tako da uslovi budu jednaki za sve. To se najviše odnosi na pitanje interkonekcije, gde operateri međusobno obračunavaju troškove korišćenja mreže. U Srbiji je to najskuplje u odnosu na evropske zemlje, što je posebno teško za male igrače. Mi zbog toga imamo probleme, jer smo mali, zauzimamo tek 23 odsto tržišta i naši korisnici često imaju pozive ka drugim mrežama. To mi plaćamo, a kako smo najmanji na ovom tržištu, praktično finansiramo konkurenciju. To nije fer. A uz sve to, ovde nedostaje neko liberalno okruženje i još uvek se vidi da je ponekad politička snaga pri izboru operatera jača od ekonomske.

* Koliko domaća vlast može da pomogne investitorima?

– Ja sam tu već četvrtu godinu i vidim da se poslovna klima postepeno poboljšava. Ima nekog pomaka i u ekonomskom rastu koji beleži statistika, iako mi to još ne vidimo kroz potrošnju. Do rasta u tom delu još nije došlo i ljudi radije optimizuju svoje troškove nego što se odlučuju za kupovinu novih servisa. Za nas, najznačajnija podrška države bila bi jače forsiranje eUprave i svega što je vezano za internet jer smo i mi na kraju tog lanca. Najzad, želeo bih da harmonizacija sa propisima EU ide brže. Tu ima nekih pomaka, ali mi kao grupa radimo većinom u zemljama EU i želeli bismo da uslovi budu merljivi i isti za sve, pogotovo da budu predvidljivi.

* Strani investitori često ističu da nema predvidljivosti, da je mnogo parafiskalnih nameta i promena propisa, što privrednicima stvara nove troškove. Osećate li vi to kao problem?

– Da, nepredvidljivost u poslovanju jeste problem na koji ukazuju i Savet stranih investitora i Američka privredna komora. Mi svi radimo planove ne za jednu, nego za tri i pet godina unapred, koristimo tu neke pokazatelje, ali je problem što se oni kratkoročno i dugoročno često menjaju i jako je teško praviti predvidljive nacrte. Ali generalno, stvari idu u dobrom smeru, i ja bih hteo da se to ubrza i da ojača.

* Da li Srbija kao investiciona destinacija ima i nekih prednosti?

– Da, ima brojnih prednosti. LJudi, izbor kadrova koje imamo u Vipu je izvanredan. To su mladi ljudi koji imaju neku energiju, stalo im je da se neke promene odrade i to je za mene velika nada da ćemo možda jednog dana, za deset narednih ili više godina, tu uloženu milijardu uspeti da vratimo.

* Koliko su ulaganja deo borbe sa konkurencijom a koliko standardi koje je postavila matična kompanija?

– Mi smo deo Telekom Austrija grupe, koja ima jako partnerstvo sa Vodafonom. Vlasnik Telekom Austrija grupe je Amerika movil i Karlos Slim. Ako pogledamo tu konstelaciju, Amerika movila i Vodafona, mi pokrivamo ceo svet. Kad imam neke velike biznis korisnike, kažem im da je njihova firma prevelika da bi radila sa nekim malim lokalnim partnerima, što naša konkurencija i jeste. Vip kroz svoju strukturu pokriva kontinente, naše SIM kartice su već sinhronizovane da se same loguju na najpovoljniju mrežu, pa to vi kad idete u inostranstvo ne morate da činite. Iz tog partnerstva su i brojne prednosti, pogotovu „know how“ koji dobijamo, zbog čega smo u stanju da neke stvari prvi lansiramo.

* Šta su planovi za narednih deset godina Vipa u Srbiji?

– U ovoj prvoj deceniji radili smo bazu, a u narednoj vidim velike pomake u našoj bazi korisnika. Mi smo jedini koji istinski rastemo na postpejdu, i zbog mreže i zbog dobrog servisa. Danas, na desetogodišnjicu rada, lansiramo još jednu ponudu koja će biti revolucija na ovom tržištu. Verujem da kad povodom sledeće desetogodišnjice budemo razgovarali, nećemo više biti treći na tržištu, nego broj dva ili jedan.

Malo zabavniji, malo ludi

– Mi smo stvarno druga priča. To je i naš marketing potencirao, ali stvarno se vidi da nam je stalo do korisnika, da ne stajemo dok ne rešimo problem ako ga ima. Ali, mi smo i malo brži, malo inventivniji, malo zabavniji, drugačiji, malo „ludi“. To se vidi i u tehnološkom smislu, prvi smo napravili 3G brzu mrežu, to je 3Gplus, prvi uveli android telefone, prvi smo bili sa 4G mrežom u Srbiji i prvi smo testirali HD zvuk i 4G plus. Pokušavamo da budemo inovatori za servise koji su važni za ljude, ali naša najjača investicija je u 4G mrežu. Tu smo sada lideri i sigurno ćemo ostati u narednih nekoliko godina – tvrdi Turk.

Povoljni paketi u romingu

– Dok Srbija ne uđe u EU, teško je očekivati da će, kao među zemljama članicama, biti ukinute više cene razgovora u romingu. Ima tu međuoperaterskih troškova koji se zaračunavaju i uvećavaju cenu razgovora u romingu. Neke od evropskih kompanija pokušaće da troškove delom prebace na zemlje koje nisu članice, ali se mi nadamo da će, očekujući regulativu, naučiti da brže treba spuštati cene, pre nego što ih propisi na to obavežu. Ali mi u okviru Telekom Austrija grupe imamo već neke povoljne pakete u romingu, neki su čak blizu pogodnostima koje imaju zemlje u EU, pogotovu što radimo u klasteru sa Srbijom i Slovenijom, za koje sam ja odgovoran – kaže Dejan Turk.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “U Srbiji je važno i ko koga zna i ko najbolje lobira”

  1. Nadamo se da će lobiranje u Srbiji vrlo brzo postati prošlost. I radićemo na tome.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.