U zamci ciljane inflacije

Prošlogodišnja ukupna inflacija gotovo je tri puta niža od one zabeležene u 2005, dok je bazna duplo niža. Uprkos tome, postavlja se pitanje da li je Narodna banke Srbije, koja je preuzela odgovornost za ovaj deo ukupne inflacije (a reč je o 55 odsto svih cena) bila uspešna ili nesupešna u ostvarivanju svog osnovnog zadatka a to je očuvanje cenovne stabilnosti. I mada zvuči paradoksalno da se takvo pitanje postavlja u situaciji kada je bazna inflacija sa 14,5 odsto svedena na 5,9 odsto, ipak su čelnici Narodne banke Srbije u septembru prošle godine kada se prešlo u režim targetiranja inflacije isticali da je njihov cilj da baznu inflaciju svedu sa tadašnjih 10 odsto na nivo od sedam do devet odsto.

Jeftiniji inostrani krediti

Prema podacima Narodne banke Srbije velike kompanije iz Srbije su se samo u trećem kvartalu 2006. godine u inostranstvu direktno zadužile oko 600 miliona evra. Procenjeno je da je to jeftiniji način da dođu do potrebnih sredstava nego da se zadužuju u Srbiji. Restriktivna monetarna politika zavrnula je „kreditne slavine“ malim i srednjim preduzećima, dakle onim delovima privrede koji bi trebalo da čine najzdravije jezgro, što je i te kako usporilo rast industrijske proizvodnje. Stručnjaci procenjuju da se ukoliko ostatak industrije ne uhvati priključak sa liderima, može očekivati značajnije usporavanje privrednog rasta. Analitičari, takođe, tvrde da bi dalja aprecijacija kursa dinara mogla dodatno da ugrozi izvoz koji već sada trpi posledice restriktivne monetarne politike.

Ekonomski analitičari, koji su se inače pokazali kao loši prognozeri jer su početkom 2006. godine tvrdili da će ukupna godišnja inflacija biti najmanje 14 odsto, odmah su istakli da „ciljanje inflacije u prvi plan stavlja na proveru kredibilitet centralne banke, za koju će nesupeh biti svaka inflacija koja ne bude u datom okviru“ – dakle i prebačaj gornje granice i podbačaj u odnosu na donju marginu. Međutim, bivši gurverner NBS Kori Udovički misli da još dugo centralna banka neće moći da pogađa cilj s obzirom na to da kod nas, mnogo više od stvarnih faktora, na kretanje cena deluju očekivanja. „Trebalo je da prođe gotovo tri meseca da bi se uvoznici uverili da se NBS ne šali sa kursom, pa da počnu da snižavaju cena. Ali, šta je sada sa domaćim cenama. Ako one ostaju nepromenjene, onda je to sigurni znak očekivanja da će inflacija ubrzo krenuti naviše“ – upozorava Udovički.
Objašnjavajući zašto je bazna inflacija niža za jedan procentni poen od postavljene donje granice, guverner NBS Radovan Jelašić priznaje da je eksperte centralne banke iznenadilo kretnje cena nafte na svetskom tržištu. Podsećanja radi, kada su granice ciljanja inflacije postavljane, cene nafte bile su ka uzlaznoj putanji, a sve prognoze svetskih stručnjaka ukazivale su da do većih kolebanja nadole neće doći. Međutim, dogodilo se upravo suprotno i to je značajno doprinelo obaranju inflacije. Rast cena nafte na svetskom tržištu je 2005. godine bio glavni razlog što je inflacija preskočila planiranih 13,4 odsto, barem je tako tvrdio tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić.
Narodna banka Srbije, koja je startovala sa referentnom kamatnom stopom od 18 odsto, iako ju je u međuvremenu četiri puta menjala, nije se usuđivala da na prve signale koji su dolazili sa svetskog tržišta krene sa značajnijim smanjenjem kamate, mada je nivo bazne inflacije već u oktobru značajno pao. Opravdanje za to bila je najavljena ekspazivna fiskalna politika i neizvesnost u kom pravcu će fiskalna politika ići posle izbora. Uz to, stalno je bilo prisutno saznanje da se efekti mera monetarne politike zapravo ne vide odmah, nego tek nakon par meseci. Za četiri meseca koliko je na snazi novi režim monetarne politike referentna kamatna stopa centralne banke smanjena je za četiri indeksnih poena i sada je 14 odsto, dok je bazna inflacija već na nivou priželjkivanom za 2007. godinu – donji limit je četiri odsto, a gornji osam odsto, pri čemu niko ne krije da je očekivani iznos inflacije zapravo šest odsto. Podaci govore da će, iako je zahvaljujući visokoj refernetnoj kamatnoj stopi zaustavljen brz rast kredita, naročito u drugom polugodištu 2006. godine, kreditni portfelj banaka i ove godine zabeležiti sličan porast kao i predhodne godine.
Dakle, zbog restriktivnih mera monetarne politike nisu trpeli ni građani, a ni privrednici koji su želeli da se zadužuju. Mada bi detaljnija analiza mogla da pruži nešto drugačiju sliku. Stanovništvo očigledno nije imalo nikakvih problema da dođe do kredita u bankama, štaviše kreditni portfelj namenjen stanovništvu bio je znatno veći od onog namenjenog privredi. Građanima je prošle godine odobreno oko 58 milijardi dinara kredita što je oko tri milijarde dinara manje nego 2005. godine, dok je obim kredita odobrenih privredi smanjen za 68 milijardi dinara (u 2005. godini) na samo 35 milijardi dinara (u 2006. godini). Kada je reč o privredi ne treba se međutim zaletati i reći kako ovi podaci najbolje svedoče da je restriktivnost monetarnih vlasti zaustavila privredni rast i da je zbog toga prošlogodišnji porast GDP bio niži nego na polugodištu.