Ugostitelji Srbije traže razgovor sa Vladom i predlažu mere za opstanak

Oni su naveli da su nezadovoljni dosadašnjim radom strukovnih udruženja, pa su se deklarisali kao „nezavisni“ i tvrde da njihovo angažovanje nije politički motivisano, već da se samo bore za opstanak.

Jedna od prvih mera koje predlažu je da se ukinu doprinosi Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) na minimalne neto plate koje su zaposleni dobili kao pomoć države za period kada je ugostiteljima bio ograničen ili zabranjen rad.

Ta mera bi, kako su naveli, sada spasla poslodavce da državi ne moraju da „vrate“ 61 odsto od dobijenog minimalca po radniku.

Među zahtevima je i da se za period kada nisu radili ukinu takse za SOKOJ, OFPS, eko taksa, taksa za isticanje firme…

Na listi predloga mera je i da država spreči blokiranje računa preduzetničkih radnji i preduzeća dok se ne steknu uslovi za plaćanje zaostalih dugova i kazni.

Ugostitelji traže i da se uvede moratorijum na dospela potraživanja, omogući nesmetana isporuka električne energije i zabrani prinudna naplata svih obaveza na 18 meseci, od dana suspenzije svih mera zabrane rada u ugostiteljstvu.

Na spisku je i zahtev da se porez na dodatu vrednost (PDV) smanji sa 20 na deset odsto na 18 meseci, od dana suspenzije svih mera zabrane u sektoru ugostiteljstva.

Od države ugostitelji očekuju i „brže“ kredite Fonda za razvoj sa minimalnim kamatama od jedan odsto i grejs periodom od dve godine koji bi bili bi dostupni svima, a ne samo povlašćenima.

Među predloženim merama je da se ugostitelji skinu sa „crne“ liste banaka za dobijanje kredita, a da se zaposlenima u noćnim klubovima, barovima i salama za svečanosti isplate bruto plate za period kada nisu radili.

U pismu se navodi i da bi trebalo formirati zajednički radnu grupu koja će definisati „realne“ epidemiološke mere, a ne „jedna osoba na devet kvadrata“ koje bi bile primenljive i precizne za razne kategorije ugostiteljskih objekata kako ih inspekcija ne bi slobodno tumačila.