Umesto radnih mesta, država podiže statistiku 1Foto: Fonet/ Ljiljana Stojanović

„Suzbijanjem rada na crno očekujemo da se dodatno smanji broj nezaposlenih“, rekao je on gostujući na RTS-u. Ali, od ministarstva na čijem je čelu nismo juče uspeli da dobijemo objašnjenje kako će se broj nezaposlenih smanjiti, ili kako će biti uvećan broj zaposlenih, kada se radnici na crno već vode kao zaposleni, s obzirom da je njihovo angažovanje evidentirano kroz anketu o radnoj snazi, koja je osnova za statističke podatke.

U opširnom odgovoru na četiri gusto kucane strane, navedeno je koliko inspektora radi u Inspektoratu, koliko su pregleda obavili ove, prošle i pretprošle godine, šta su u kontrolama otkrivali, čak i to šta je Koordinaciono telo zaključilo prilikom sprovođenja Nacionalne strategije za suzbijanje sive ekonomije. Ipak, zaključuju da „Inspektorat za rad nije nadležan da procenjuje broj lica na radu na crno, niti da se bavi statističkim istraživanjima, već raspolaže samo podacima o izvršenim inspekcijskim nadzorima“.

A prema podacima kojima raspolaže Republički zavod za statistiku, u prvom kvartalu ove godine zabeležen je najveći broj zaposlenih, čak 2,88 miliona ljudi, dok je istovremeno evidentirano samo 384.000 nezaposlenih, odnosno dostignuta najniža stopa od 11,8 odsto. Reč je o podacima koji se unazad tri godine dobijaju na osnovu ankete koja se obavlja polugodišnje i obuhvata uzorak ispitanika na osnovu čijih se izjava o svom radnom statusu, kao zaposleni vode i oni koji rade na crno, zatim sezonski radnici kao i oni koji imaju povremene ili privremene poslove. To su cifre kojima barataju zvaničnici. Zavod daje i podatke o regularnoj zaposlenosti, odnosno broju lica kojima poslodavci uplaćuju zdravstveni doprinos i evidentirana su u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO). Prema tim, „strožim kriterijumima“, broj zaposlenih iznosi 2,02 miliona, što je za 850.000 manje nego procena iz ankete i znatno je skromniji rast u odnosu na podatke koji se iz nje dobijaju.

Čak i prema anketi, rastući je trend nestabilne, niskoproduktivne i nekvalitetne zaposlenosti, pokazuje analiza RZS. „Od ukupnog povećanja zaposlenosti za 228.000 u odnosu na prvi kvartal 2017. godine, 122.000 novozaposlenih lica je zaposlenje pronašlo u poljoprivrednim delatnostima. Takođe, polovinu novozaposlenih u tom periodu čine stariji od 55 godina, gotovo četvrtina zaposlenosti (22,1 odsto) je u neformalnom sektoru, a broj onih koji posao obavljaju na određeno vreme, sezonski ili povremeno povećan je za 56.700 u odnosu na prethodni kvartal, tako da sada njihov udeo u ukupnom broju zaposlenih radnika iznosi 22,7 odsto. Takođe, oko 640.000 radnika je zaposleno u „neformalnom“ sektoru, a još više od 200.000 formalno zaposlenih ne ostvaruje pravo na zdravstveno osiguranje. Zajedno, oni predstavljaju oko 37 odsto od ukupnog broja zaposlenih“, navodi se u analizi RZS i dodaje da skoro četvrtinu zaposlenosti (23,4 odsto) čini zaposlenost u poljoprivrednim delatnostima, što je uglavnom sezonski posao.

Ugovori i institucije

Najava ministra za rad da će ove nedelje sa Poreskom upravom potpisati ove nedelje ugovor o saradnji, otvorio je pitanje zašto ta (trebalo bi) normalna saradnja mora da se overi potpisom. Tim pre što već duže vreme te dve inspekcije i rade zajedno. Pre tri godine, mediji su svake nedelje dobijali saopštenja o rezultatima tih kontrola a inspektori su zajedno obilazili i veće manifestacije, poput Egzita, Guče ili pivskih dana, a skoro svakog vikenda ugostitelje. Rezultati su bili gotovo porazni. Iz nedelje u nedelju, kod gotovo identičnog broja kontrolisanih firmi u različitim sredinama, nije se smanjivao procenat onih koji ne izdaju fiskalne račune niti broj radnika koji nisu bili prijavljeni. Te zajedničke inspekcije su čak i najavljivale kad, gde i koga će kontrolisati, ali ni to nije pomoglo da se uveća broj ispravnih privrednika. Uvećao se delom samo budžet, zbog naplaćenih kazni. Bio je, takođe, i jedan talas uvećanja legalno zaposlenih, ali su njih poslodavci već nakon nekoliko meseci, ponovo vraćali na crno tržište rada. Sa takvim iskustvom, osim priliva nešto novca u državnu kasu, nije baš najjasnije šta će doneti novi ugovor između Inspektorata i poreznika.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.