Unaprediti konkurentnost poljoprivrede

U agrarnoj i ruralnoj politici Srbije 2008. godina predstavljaće prekretnicu, rekao je Slobodan Milosavljević, republički ministar poljoprivrede, na savetovanju „Agrarna i ruralna politika u Srbiji“ , u organizaciji Društva agrarnih ekonomista održanom na beogradskom Poljoprivrednom fakultetu.
– Ministarstvo će uskoro Vladi i Skupštini Srbije predložiti strateške smernice za ruralni razvoj, što će poslužiti kao osnova za izradu Programa podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju od 2008. do 2013. godine – najavio je ministar.
On je podvukao da je potrebno ubrzati proces restrukturiranja u poljoprivredi, ali i ublažiti njegove negativne efekte po poljoprivrednu proizvodnju i ruralnu ekonomiju u celini. Stoga Ministarstvo poljoprivrede mora uz podršku razvoju i investicijama zadržati, pa i povećati, tržišnu podršku, kada god to međunarodni sporazumi i preuzete obaveze dopuštaju. Zato je u 2007. godini i uvedena mera „100 evra po hektaru“ kao dodatni stimulans, ili možda još više kao garant sigurnosti poljoprivrednika.
Srbija narednih pet godina mora ubrzano ulagati u rast konkurentnosti agrara. Upravo je to period u kojem će stopa liberalizacije biti još uvek niža nego u zemljama u okruženju, dakle biće to poslednja šansa za razvoj uz smanjen rizik od direktnog pritiska inostrane konkurencije. U pregovorima sa EU dobijen je veliki prostor za plasman srpskih poljoprivredno – prehrambenih proizvoda, koji se mora iskoristiti, a proizvodnja povećati, kako bi kasnije, sa primenom kvota, srpska poljoprivreda imala proizvodnju i tržište adekvatne resursima – ističe Milosavljević.
Profesor Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije, naveo je da su ključni ciljevi u procesu pridruživanja EU unapređenje konkurentnosti poljoprivrede, povećanje neagrarnih prihoda u ruralnim oblastima i ulaganja u tzv. „drugi stub“ EU ( ruralni razvoj ). U EU je nivo direktne podrške po jednom hektaru u proseku 275 evra, a po jednoj farmi 6000 evra (u rasponu od 900 do 50.000). U Crnoj Gori direktna podrška je 25 evra po hektaru, u Hrvatskoj 150, a u Sloveniji 460 evra.
Našim poljoprivrednicima veliku poteškoću predstavlja nestabilnost agrarnih mera, primećuje Ševarlić. Premijama za ratarske kulture još 2004. godine bila je obuhvaćena trećina oranica, a 2006. samo 0,3 odsto. Premije za mleko ne treba ukidati, jer samo 10 odsto krava u Srbiji daje 5000 litara mleka, dok ih je 90 odsto sa oko 2.500 litara.
Zemljišna politika predstavlja bolnu tačku razvoja poljoprivrede i neohodno je što pre započeti restituciju. Uređene komplekse državnog zemljišta ne treba raspračavati, već omogućiti dugoročniji zakup (20 do 30 godina). Budući da u procesu pridruživanja EU valja obezbediti kompatibilnost statističkih i drugih baza podataka i registara, prioritet je izrada jedinstvenih bilansa ključnih poljoprivredno – prehrambenih proizvoda, a ne kao do sada „separatno“ (Ministarstvo poljoprivrede, Republički zavod za statistiku, fakulteti, instituti), ističe Ševarlić.
Direktor PIK Bečej Dragan Satarić zalaže se da se po ugledu na razvijeni svet iskoristi najveća komparativna prednost našeg agrara – veliki uređeni kompleksi zemljišta. Prema njegovim rečima razvijene zemlje odavno znaju da jedino veliki zemljišni kompleksi znače ekonomski isplativu poljoprivredu. Njihovu agrarnu strukturu čine „centar“, (krupni robni proizvođači) i „periferija“ (srednji i sitni proizvođači). Krupni agrosistemi mogu brzo pokrenuti razvoj agrara ako se omogući velikim investitorima da primene savremena znanja i tehnologiju i bolju organizaciju. Veliki sistemi regionalno će se povezati sa srednjim i malim farmerima, na isti način kao u Nemačkoj, Mađarskoj ili Sloveniji.
– Bez definisanog dugoročnog zakupa ne mogu se vlasnici poljoprivrednih preduzeća motivisati da ulažu u resurs koji nije njihovo vlasništvo i za koji se ne zna kome će sutra pripasti, zavisno od potreba dnevne politike i lokalnih političkih interesa. Investitoru koji je spreman da uloži u sisteme za navodnjavanje i pri tom obezbedi čvrste garancije, ne treba naplaćivati zakupninu državne zemlje dok se ovi sistemi ne stave u funkciju – predlaže Satarić.
Vesna Paraušić, iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede, ukazala je na institucionalne i infrastrukturne barijere razvoju agrara u Srbiji. Nerealna su očekivanja da poljoprivreda može biti jedan od izvora privrednog rasta Srbije, ako je makroekonomski ambijent nepovoljan. I međunarodne institucije kao što su World Ekonomic Forum, Evropska banka za obnovu i razvoj, Svetska banka, Jefferson Institute, Economist Intellligence unit, koje prate tempo tranzicije u Srbiji, ukazuju na nedovoljno efikasne institucionalne i infrastrukturne reforme.