Upornost je njihov zaštitni znak

Ovaj podatak je još alarmantniji ako se zna da više od polovine doktora nauka čine upravo žene, koje ne samo da teže dolaze do posla već su i manje plaćene od svojih kolega. Preduzetnice nisu u ravnopravnom položaju s muškarcima ni kad konkurišu za dobijanje kredita. Jer kako drukčije objasniti činjenicu da je kreditna podrška države ženskom preduzetništvu, koja je inače limitirana na pet miliona dinara, uslovljena ne samo dobrim biznis planom već i hipotekom, koju žene najčešće nemaju.

Rezultati istraživanja publikovani u Studiji pokazuju da čak 80 odsto žena smatra da nije u ravnopravnom položaju u odnosu na muške kolege. Čak jedna trećina anketiranih navela je da nije bila ozbiljno shvaćena, samo zbog toga što su žene, dok petina aktivnih preduzetnica tvrdi da imaju lošiji tretman u odnosu na kolege. Posebno zabrinjava podatak na koji je nedavno, na skupu u Privrednoj komori Srbije, ukazala Asja Varbanova, direktorka Kancelarije UN vumen u Srbiji, koja je istakla da više od 50 odsto radno sposobnih žena ne ulazi na tržište i ekonomski je neaktivno. Više su prisutne na neformalnom tržištu, što nikako ne odgovara njihovom obrazovanju, s obzirom na to da 60 odsto žena ima fakultetsku diplomu.

Da se uspeh muških kolega podrazumeva, a ženama teško prašta, s tom konstatacijom slaže se i Vera Ristić, vlasnica preduzeća Eko global, dobitnica Zlatne plakete Biznis dama 2012. Ona je prema oceni žirija Kluba privrednih novinara ostvarila zapažene rezultate u oblasti ulaganja u obnovljive izvore energije. Njen recept za uspeh je krajnje jednostavan – žene su uporne, padaju i dižu se, ali ne odustaju lako od svog sna.

– Od 2005. godine radim na projektima razvoja obnovljivih izvora energije i moglo bi se reći da sam pionir u tom poslu. A kad ste pionir, to znači da morate da krčite put, koji je najčešće trnovit. Ali, ja sam uspela. Dokaz za to su deset malih hidroelektrana na Vlasini, zatim hidroelektrana Bukovska, snage 250 KW, i najzad prva solarna elektrana – Merdare, snage 2 MW, u opštini Kuršumlija koje sam za manje od deset godina izgradila. Uspešna realizacija ovih projekata dokaz je da su predstavnici opština Kuršumlija, Crna Trava, Kučevo i Kruševac, otvorili vrata investitorima pokazujući tako da imaju sluha za sve projekte koji donose nova radna mesta – kaže Vera Ristić, koja se sprema za sledeći poduhvat, a to su vetroparkovi.

Upornost je karakterna crta i Jovanke Lević, direktorke Naučnog instituta za prehrambenu tehnologiju u Novom Sadu, koja je nagrađena za primenu nauke u prehrambenoj tehnologiji. Iz bogate biografije ove dame izdvajamo podatak da je na Evropskoj konferenciji najboljih doktorskih radova u oblasti prehrambenog inženjerstva i tehnologije hrane, održanoj 2009. godine u Valensiji, osvojila prvo mesto. I to nije sve. Jovanka Lević je bila članica tima čije je brašno od tikve golice proglašeno najboljom tehnološkom inovacijom u Srbiji.

– Iz sopstvenog iskustva mogu reći da su žene, bar kad je reč o naučnom radu, kako u Institutu tako i na Univerzitetu u Novom Sadu, u ravnopravnom položaju u odnosu na muškarce. Neravnopravnost ne dolazi do izražaja ni kad je reč o zaradama – žene u nauci plaćene su prema angažmanu i prema rezultatima rada. Mogu reći da su te razlike više izražene u inostranstvu. To govorim iz ličnog iskustva, s obzirom na to da sam izvesno vreme provela na usavršavanju u Americi. Bila sam šokirana činjenicom da je profesorka, koja se nalazila i na poziciji direktora instituta, imala nižu platu od svog supruga, takođe profesora – komentariše za Danas Jovanka Lević.

Na pitanje da li se dovoljno sredstava iz budžeta izdvaja za nauku, naša sagovornica kaže da uvek može više, ali kao pozitivan primer navodi podatak da se u projektnom ciklusu, koji teče već treću godinu, prvi put događa da su profesori koji se bave naučnim radom plaćeni prema ostvarenim rezultatima. To je, smatra ona, veoma važno naročito ako se računa na veće uključenje mladih stručnjaka u rad naučnih institucija, jer to je provereni način da se zaustavi odlazak mladih u inostranstvo. Komentarišući opasku da potencijal prehrambene industrije nije dovoljno iskorišćen Jovanka Lević ističe da Srbija raspolaže velikim potencijalom kad su sirovine u pitanju, „ali bi mnogo bolje bilo kad bi se agrarni izvoz bazirao na gotovim proizvodima jer bi to značilo veći devizni priliv u budžet države“, zaključuje ona.

Sve procene ukazuju na to da žensko preduzetništvo predstavlja veliki potencijal i da bi, popravljanjem poslovne klime, trebalo pružiti šansu tom segmentu privrede i omogućiti mu brži razvoj. Jer podatak da je od 25 odsto privrednih društava u vlasništvu žena, koliko beleži zvanična statistika, čak 17 odsto preduzeća fiktivno registrovano na ime neke dame, nikako ne ohrabruje. To znači da su žene samo „na papiru“ vlasnice firmi u kojima zapravo ne rade. Kreatorima ekonomske politike, jasno da je za izlazak iz krize, osim stranih direktnih investicija, veoma važno pružiti podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, naročito onih čiji će vlasnici biti žene. Doduše, iz Ministarstva finansija i privrede stižu uveravanja da će žensko preduzetništvo dobiti impuls kroz povoljnije kredite Fonda za razvoj, ali i nefinansijske mere, poput obuka, ili pomoći u izradi biznis planova. Ali iskustvo govori da je put od dobrih namera do realizacije u praksi veoma dug i često neizvestan.

Uručena priznanja „Biznis i kreativne dame 2012“ Kluba privrednih novinara

Zlatna plaketa pripala Veri Ristić

Beograd – Vera Ristić, vlasnica preduzeća Eko global, dobitnica je Zlatne plakete „Biznis dama godine“ za ulaganje u obnovljive resurse, odnosno u izgradnju 10 mini hidrocentrala i elektrane na solarni pogon Merdare. Reč je o priznanju koje Klub privrednih novinara, četvrti put zaredom, a pod pokroviteljstvom predsednika Skupštine Srbije, dodeljuje preduzetnicama koje su svojim dostignućima u raznim oblastima obeležile prethodnu godinu. Plakete su dobile i direktorka marketinga Koka-Kole HBC – Srbija, Marija Anargiru Nikolić, za inovativnost u marketingu, Jovanka Lević, direktorka Instituta za prehrambene tehnologije, za primenu nauke u prehrambenoj industriji, Tatjana Đorđević, vlasnica preduzeća AVM Mehanik, za dobar primer samozapošljavanja, zatim Sanja Bugarski, vlasnica farme mlečnih krava „Stara“, za očuvanje i unapređenje razvoja govedarstva, Nataša Milanović, suvlasnica Biosila, za proizvodnju i preradu organskih proizvoda, Zorica Đoković, direktorka Škole Drvo-art – za unapređenje nastave i Ana Brnabić, direktorka PEXIM fondacije – za društveno odgovorno poslovanje. Titule „Kreativna dama 2012“ ponele su primarijus dr Anka Stanojčić – za posvećenost struci i kreativnost, Angela Klajner – za razvoj etno-turizma Aja Jung – za organizaciju Beogradskog festivala igre, Marijana Butulija – za očuvanje srpske tradicionalne muzike i Slovenka Rosić Vučić – za kreativnost u proizvodnji trikotaže.

– Veoma je važno da se radi na poboljšanju položaja žena u društvu, kako bi one bile ravnopravne s muškarcima. U tom kontekstu treba posmatrati planirane izmene i dopune zakona o radu, čiji je cilj poboljšanje položaja žene, kao i zaštita majki i dece. Izmenama i dopunama se, između ostalog, stvaraju uslovi da trudnice zaposlene na određeno vreme ne mogu dobiti otkaz ugovora o radu, već će im radni odnos biti produžen do isteka korišćenja prava na odsustvo – rekao je, obraćajući se nagrađenim biznis damama, predsednik parlamenta Nebojša Stefanović.

Svetski biznis na visokim potpeticama

Žensko preduzetništvo u evropskim državama doživelo je ekspanziju početkom devedesetih godina prošlog veka, kada su čak trećinu firmi u Holandiji, Danskoj i Nemačkoj osnovale žene. Statistika je, reklo bi se, „naklonjena“ i ženskom biznisu u Francuskoj i Velikoj Britaniji, s obzirom na to da se na čelu jednog od četiri preduzeća nalaze dame, dok u Japanu učešće žena iznosi 23 odsto. Kad je reč o velikom tržištu SAD, statistika beleži da čak osam miliona žena upravlja firmama koje beleže dva puta brži rast od onih čiji su vlasnici muškarci. Trend sve većeg uključivanja žena u privredne tokove nije zaobišao ni zemlje u razvoju. Tako su recimo u Kini, koja beleži sve veći privredni rast, čak 25 odsto poslova započele žene, dok su u Africi, Aziji i Latinskoj Americi žene dominantne u poslovima vezanim za proizvodnju, plasman i prodaju hrane.