Na okruglom stolu u Privrednoj komori Srbije „Zdravstvena politika i javne nabavke lekova na recept – analiza rizika i efekata nabavke po INN“, ukazano je da se taj sistem ne promenjuje ni u jednoj evropskoj državi.

Postojeća regulativa podrazumeva da se javne nabavke lekova koji se izdaju na recept sprovode po zaštićenom nazivu leka.

Nabavka lekova po INN je nabavka lekova po generičkom nazivu po prisutnoj lekovitoj susptanci.

Crna Gora koja je uvela taj sistem pokazao je sve slabosti, od neadekvatne terapije za pacijente, preko odugovlačenja procesa nabavki lekova do čestih nestašica. Zbog toga i Crna Gora odustaje od tog sistema i vraća se na ono što Srbija ima, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Lončar.

Prema njegovim rečima, Svetska banka je napravila procene da bi Srbija uštedela prelaskom na novi sistem 50 miliona evra ako se lekovi prodaju po najnižim cenama, ali pitanje je onda održivosti sistema, kakvi su efekti na proizvođače.

On je naveo primer leka amlodipin od pet miligrama koji je 2014. godine koštao 152 dinara, a 2016. godine 51 dinar.

U Italiji tak lek košta 203 dinara, Sloveniji 209 i Hrvatskoj 137 dinara, ali pitanje je gde je granica ušteda i kada dolazi do nestašica, rekao je Lončar.

Predsednik Odbora Udruženja za farmaceutsku i medicinsku privredu Sanda Savić istakla je da građani Srbije koriste visokokvalitetne lekove i da je na tržištu registrovano 6.500 lekova.

Na recept se daje 1.612 lekova, od čega 614 lekova domaćih proizvođača čija cena ide do 1,5 evra, rekla je ona i navela da bi uvođenje novog sistema značilo da se na tenderu, isključivo po kriterijumu najniže cene, bira lek koji će plaćati Republički fond za zadravstveno osiguranje.

Osiguranik bi onda svaki drugi lek na tržištu, morao u celosti da finansira o svom trošku. Lek nije obična roba, rekla je Savić i napomenula da bi vlasti to trebalo da imaju u vidu i uvaže stvarnost.

Ona je najavila i da će Vladi Srbije biti predata analiza kompanije EY o uvođenju novog sistema i posledicama, a neke od njih bi mogle biti i gubitak 5.700 radnih mesta u firmama koje su povezane sa farmaceutskom industrijom i gubitak od 10,6 milijardi dinara u BDP.

Profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu Milica Prostran upozorila je na probleme zamene originalnih lekova generičkim, posebno za hronične pacijente, naročito kada je reč o bezbednosti i neželjenim efektima novog leka.

Promena terapije može dovesti do povećanja koncentracije leka u plazmi, što ima neželjene efekte, kao i smanjenje koncentracije koja dovodi do pogoršanja bolesti, rekla je Prostran.

Prostran je ukazala da su u posebnom riziku deca, insulinski bolesnici, oni sa respiratornim oboljenjima.

Ko je pred zakonom onda odgovoran ako dođe do destabilizacije pacijenta, upitala je ona.

Kardiolog Vesna Stojanov istakla je da su najčešća oboljenja, hipertenzije i dijabetes, praćeni dodatnim dijagnozama i da ako se to ne leči kako treba i individualno može doći do komplikacija.

Mi ne smemo zaboraviti ni efekat placeba, jer često pacijenti sa hroničnim oboljenjima, posebno stariji, imaju problem ako se samo promeni kutija leka. Placebo je 50 odsto izlečenja, rekla je Stojanov.

Treba obratiti pažnju na individualne terapije, a finansijske uštede mogu biti kap u moru. Možda će se više para dati posle na lečenje komplikcija, biće povećan broj bolovanja i sve to zbog neadekvatnih terapija, upozorila je Stojanov.

Latinka Milojević, iz Saveza društava Srbije za borbu protiv šećerne bolesti, navela je da u Srbiji 700.000 ljudi boluje do dijabetesa, a 70.000 koristi insulinsku terapiju.

U Srbiji postoje četiri ustanove, a onda bi po novom tih 70.000 pacijenata trebalo da ide kod endokrinologa po mišljenje specijaliste za novi lek. Znamo da se sada čeka na pregled od tri do šest meseci i zamislite kakav bi tek pritisak nastao na zdravstveni sistem, rekla je Milojević.

Milojević je navela kao problem i obuke ljudi da sebi daju terapiju, odnosno nedovoljno medicinskog kadra da to čine u slučaju promene lekova, aplikatora kod insulinske terapije.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović istakao je da bi trebalo razmotriti kakve bi efekte imala privreda od promene sistema, a pojedine analize navode da bi potencijalnu dobit poništile brojne negativne posledice.

Vesović je rekao da bi to moglo dovesti do urušavanja domaće industrije lekova, nestašica lekova, otpuštanje zaposlenih i pad društvenog proizvoda.