Vaučeri mamac za birače

Podela besplatnih akcija građanima koji to pravo nisu ostvarili u dosadašnjem toku privatizacije, tema je gotovo svih predizbornih skupova, čak i onih stranaka koje su participirale u vlasti ali se do izborne groznice nisu izjašnjavale o tom pitanju.
Iako je ministar privrede Predrag Bubalo, na jednom od predizbornih skupova pre desetak dana izjavio da će „u 2007. godini svim punoletnim građanima biti podeljene besplatne akcije do tada privatizovanih velikih javnih sistema“, u Ministarstvu privrede naglašavaju da je to tek najava procesa koji će započeti u ovoj godini.

Reteriranje

Više od pola miliona građana potpisima je, u maju prošle godine, podržalo predlog sindikata javnih preduzeća da se besplatne akcije podele zaposlenima pre privatizacije tih sistema, ali kada se ta narodna inicijativa našla u skupštinskoj proceduri, poslanici vladajuće koalicije, osim socijalista, bili su protiv, dok radikali i demokrate nisu ni učestvovali u raspravi. Inicijativa je u formi predloga zakona, preciznije definisana tokom oktobra prošle godine u konsultantskoj kući Branka Pavlovića i mada je naišla na podršku oko 400 hiljada građana, nije se našla pred poslanicima republičkog parlamenta. Čini se da je u tom trenutku ova tema više interesovala građane nego političare, koji su bili okupirani Nacionalnim investicionim planom. U vreme predizborne kampanje političari su očigledno zaključili da bi im svaki glas dobro došao.

– Podela besplatnih akcija moguća je pre privatizacije javnog sektora, ali nerealno je očekivati da se to dogodi pre roka koji je sadašnji Zakon o privatizaciji utvrdio, a to je 2009. godina. Strategija distribuiranja vlasničkih prava građana iz Privatizacionog registra pripremljena je, i ukoliko bude usvojena, do kraja 2007. godine će se izvršiti korporatizacija javnih preduzeća. To će omogućiti da se 15 odsto njihovog kapitala prebaci u Privatizacioni registar, gde se već nalaze sredstva iz dosadašnjih privatizacija društvenih preduzeća. Registar bi prerastao u nacionalni investicioni fond kojim bi upravljala država dok se, do kraja 2008. godine, ne utvrde precizni kriterijumi raspodele, sastave spiskovi svih punoletnih građana koji do sada nisu ostvarili to pravo i pripremi logistika. Na akcije mogu računati svi punoletni građani, što je, prema našoj proceni pravednije od principa podele prema godinama radnog staža. Reč je o imovini koju je tokom prethodnih 60 godina sticalo više generacija pa bi logično bilo da se ta imovina podeli i njihovim potomcima – tvrde u Ministarstvu privrede.
Obe varijante bile su predmet rasprave u vreme kada su sindikati pokušavali da dopru do poslanika, a izborna kampanja, koja je ponovo aktuelizovala ovu temu, nije donela mnogo novina. Koncept Ministarstva privrede podržava i Demokratska stranka, a Aleksandar Vlahović podseća da je takav način podele besplatnih akcija definisan Zakonom o privatizaciji koji je usvojila prethodna vlada u kojoj je on bio ministar privrede i privatizacije.
– Još 2001. godine, prethodna vlada započela je proces korporatizacije javnih preduzeća, a sadašnje Ministarstvo privrede je taj posao nastavilo tek nakon godinu dana premišljanja. Taj model omogućava da se 15 odsto akcija javnih preduzeća prenese u Privatizacioni registar, nezavisno od procesa privatizacije javnog sektora. Zajedno sa kapitalom društvenih firmi koje se privatizuju tenderskom metodom, ta sredstva čine fond iz koga će se svim punoletnim građanima koji to pravo nisu ostvarili, podeliti besplatne akcije. Demokratska stranka će obezbediti da se to realizuje najviše godinu dana nakon konstituisanja vlade, dakle već početkom 2008. godine – rekao je za Danas Vlahović.
Zanimljiv je i stav Srpskog pokreta obnove, čiji su poslanici u maju prošle godine glasali protiv usvajanja predloga zakona o podeli akcija zaposlenima koji su ponudili sindikati.
– Unutar vladajuće koalicije tada nije bilo političke volje za usvajanje tog predloga i SPO je zbog toga glasao protiv njega. Sada, kada se privatizacija društvenih preduzeća privodi kraju, mislim da su se stekli uslovi za donošenje takvog zakona – rekao je za Danas Srđan Srećković, potpredsednik SPO, koji je naglasio da je stavovima te stranke bliži model koji su predložili sindikati.
U G17 Plus ističu da se ta stranka generalno protivi modelu koji predlažu sindikati i Branko Pavlović.
– Zalažemo se za podelu besplatnih akcija samo onih preduzeća koja sigurno idu u privatizaciju, zbog čega smo i predložili da zakon o privatizaciji NIS sadrži odredbe o prenosu 15 odsto vrednosti kapitala u Privatizacioni fond iz koga bi se podelile besplatne akcije. Tome će se verovatno dodati i akcije iz privatizacije Jat ervejza ili nekih drugih sistema, ali je gotovo izvesno da nije predviđena privatizacija PTT ili EPS – rekla je za Danas Suzana Grubješić, član Predsedništva G17. Ona, međutim, nije mogla preciznije da objasni da li će se besplatne akcije deliti zaposlenima ili svim punoletnim građanima, kao i da li će sredstva koja su se iz dosadašnje privatizacije slila u Privatizacioni registar, dopunjena akcijama NIS, biti dovoljna za raspodelu besplatnih akcija populaciji koja broji oko četiri miliona ljudi. Grubješić je naglasila da te dileme treba da budu rešene zakonom.
Dodatni impuls ovoj priči o besplatnim akcijama dodalo je formiranje izborne liste grupe građana koje predvodi ekonomista Branko Pavlović i čija je okosnica upravo predloženi zakon o besplatnoj podeli akcija. Tim predlogom predviđeno je da se donese zakon o javnim preduzećima kojim bi se ona, bez obzira da li su republička ili lokalna, transformisala u akcionarska društva, a zatim bi se izvršila revizija njihove knjigovodstvene vrednosti. Država bi, prema tom predlogu, zadržala pravo upravljanja nad 70 odsto tako utvrđenog kapitala, dok bi 30 odsto akcija bilo podeljeno zaposlenima i deponovano u Privatizacioni registar, koji bi trebalo da preraste u investicioni fond. Iz tog portfelja bi se, u roku od šest meseci po donošenju zakona, podelile akcije u vrednosti od 200 evra po godini radnog staža svim zaposlenima u javnim preduzećima, ustanovama ili firmama u kojima radnici nisu mogli da ostvare to pravo. Tek nakon toga bi se išlo u privatizaciju javnih preduzeća, ali bi u međuvremenu akcije iz investicionog fonda oživele berzansku trgovinu i podigle vrednost državnog kapitala.