Već viđeni slovenački scenario

Inspektori Uprave za zaštitu bilja pri Ministarstvu poljoprivrede redovno kontrolišu sve proizvođače voća, pa prema tome i voćare u okolini Smedereva. Reč je o poljoprivrednim gazdinstvima registrovanim za proizvodnju voća, koji imaju veće zasade i u obavezi su da se pridržavaju propisa o zaštiti bilja. Oni su u obavezi da vode knjige i da o tome koje preparate za zaštitu su koristili, u kojoj količini i kada su prskali voće. Ukoliko se posle kontrole ispostavi da je, neki od proizvođača „preterao“ sa zaštitom, odnosno ako voće sadrži više od dozvoljenih 0,1 odsto miligrama pesticida po kilogramu slede kazne. Pri tom, izvoznici su u obavezi da upozore proizvođače da je voće koje gaje i predaju namenjeno izvozu – izjavio je za Danas Stevan Maširević, direktor Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, povodom najnovije afere sa izvozom breskvi u Sloveniju koje, navodno, sadrže deset puta više pesticida nego što je propisima Evropske unije dozvoljeno.

Optužbe s političkom konotacijom

Propisi Evropske unije dozvoljavaju prisustvo jednog miligrama „dimetoata“ u kilogramu višnje, odnosno 0,2 miligrama u drugom stonom voću, dok za kajsije, breskve nektarine, šljive, minimalna koncentracija tog preparata nije utvrđena. To praktično znači da ukoliko pojedete kilogram višnje koja sadrži miligram dimetoata zdravlje vam neće biti ugroženo, ali ako jedete breskve sa istom količinom dimetoata imaćete zdravstvenih problema, što naravno nije tačno. „O kontroli breskvi iz Srbije, koju je navodno izvršila sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja iz Slovenije saznali smo iz medija, ali zvaničnih dokaza da u tom voću ima deset puta više dimetoata od dozvoljene količine još uvek nema, što ovoj priči daje političku konotaciju“, kaže Stevan Maširević, direktor Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede.

Naš sagovornik ističe da zvaničan dopis o analizi spornog voća još nije stigao u Upravu i da se o prisustvu pesticida u breskvama iz Srbije može pročitati samo na zvaničnom sajtu Evropske unije, koji je objavljen 6. septembra. Maširević podseća da sveže voće namenjeno izvozu ne podleže fitosanitarnom pregledu na granici, ali zemlje EU insistiraju na fitosertifikatu. Ukoliko je reč o svežem voću koje dolazi iz neevropskih zemalja (zbog mogućeg prisustva gljivice monilija fruktikola). „To znači da za izvoz voća i povrća iz Srbije nije potreban fitosertifikat, mada ga izvoznici često traže,“ ističe Maširević. Komentarišući mogućnost da je u breskvama bilo pesticida u količinama koje nisu dozvoljene naš sagovornik ukazuje na podatak da su sve analize urađene posle spornog 6. septembra negativne, odnosno prisustvo pesticida nije registrovano, ali i da još uvek nema zvaničnog izveštaja o analizi koju su nadležne institucije Slovenije uradile.
Ova situacija sa breskvama veoma podseća na onu od pre dva meseca, kada je sumnja u zaraženost slatkiša „mančmelou“ ešerihijom koli zaustavila izvoz i prodaju tog proizvoda najpre na tržištu Slovenije, a zatim i BIH i Crne Gore. Ishod te afere je poznat – saradnja je nastavljena, niko nije odgovoran za „klevetu“, a proizvođaču Jafi iz Crvenke ostavljeno da pokuša da većom prodajom da nadoknadi štetu.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku izvoz voća i povrća je u prvih sedam meseci ove godine dostigao 232,8 miliona dolara, što je 4,8 odsto od ukupnog izvoza. Najznačajniji izvozni artikli bili su maline i višnje.