Veliki pad izvoza i uvoza u maju, pad i deficita 1Foto: FoNet/Dragan Antonić

Međutim, samo u ova dva meseca robni deficit je bio manji nego u istom periodu prošle godine za više od 300 miliona evra. Uzrok, je takođe dramatičan pad uvoza, u aprilu za 27, a u maju 28 odsto međugodišnje.

Kada se pogledaju podaci za prvih pet meseci, izvoz je smanjen za 9,5 odsto, a uvoz za 7,1 odsto. Zbog bržeg rasta uvoza od izvoza u prva tri meseca, a posebno u martu kada je izvoz pao za 11,7 odsto, a uvoz i dalje nastavio da raste, za prvih pet meseci spoljnotrgovinski deficit je smanjen tek za 0,5 odsto.

Iako je teško davati bilo kakve prognoze u uslovima pandemije i velikog broja faktora na koje srpska privreda ne može ni na koji način da utiče, neki ekonomisti smatraju da će do kraja ove godine doći do smanjenja spoljne trgovine i do smanjenja trgovinskog i tekućeg deficita platnog bilansa.

Struktura spoljne trgovine će ići ka mnogo većem učešću egzistencijalnih dobara, a smanjenju trajnih potrošnih dobara i kapitalnih proizvoda usled uzdržavanja od potrošnje stanovništva i odlaganja investicija.

Upravo to podržavaju i podaci za maj pošto je najveće smanjenje izvoza zabeleženo kod kapitalnih proizvoda (za 45 odsto u odnosu na maj 2019).

Takođe je zabeleženo i smanjenje izvoza energije za 45 odsto, ali još je važnije to što je uvoz smanjen za skoro 70 odsto, pa je deficit u trgovini energentima u maju bio svega 49 miliona evra nasprama čak 189 miliona u istom mesecu lane.

Najmanje pogođeni krizom su netrajni proizvodi za široku potrošnju što najvećim delom čini hrana. U maju je njen izvoz smanjen za svega 1,5 odsto, uvoz za 6,2 odsto.

Zanimljivo je da je Beogradski region zabeležio deficit u razmeni od 400 miliona evra, dok su svi ostali regioni imali suficit u robnoj razmeni sa inostranstvom.

U prvih pet meseci, od kojih je 2,5 meseca epidemija i kriza, dok je prvih 2,5 meseca sve funkcionisalo manje-više normalno poljoprivreda i izvoz hrane su zabeležili rast.

Recimo izvoz duvanskih proizvoda je povećan za 67 odsto, žitarica za 6,8 odsto, povrća za čak 20 odsto. S druge strane veliki udarac su pretrpeli izvoz drumskih vozila koji je smanjen za čak 39 odsto.

Veliki pad izvoza i uvoza u maju, pad i deficita 2
Arhivska fotografija Foto: FoNet/ Dragan Antonić

To je najvećim delom posledica zastoja u proizvodnji Fijata tokom krize, kao i kod velikog broja komponentaša, ali takođe i krize autoindustrije koja je počela mnogo pre korona virusa.

Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova ističe da je u 2019. godini industrija autokomponenata u Srbiji po prvi put imala negativnu dodatu vrednost kao posledicu krize u ovom sektoru.

„Negativan efekat su imali i proizvodnja gvožđa i čelika, što zbog sankcija EU što zbog pada cena ovih proizvoda na svetskom tržištu. Pad razmene je očekivan jer je zabeležen i u zemljama okruženja. Ipak, ako na kraju godine spoljnotrgovinski deficit bude manji nego prošle godine to će imati pozitivan doprinos na rast BDP-a“, objašnjava Nikolić dodajući da to zavisi i od drugih faktora u platnom bilansu kao što je neto efekat turizma koji je inače u deficitu svake godine.

U prvih pet meseci izvoz gvožđa i čelika u odnosu na isti period prošle godine smanjen je za 27,5 odsto pa je iz prošlogodišnjeg suficita od 42 miliona, ovaj sektor zabeležio deficit od 4,4 miliona evra.

Sličan trend je i kod obojenih metala gde je izvoz međugodišnje smanjen za 25,5 odsto a suficit je smanjen sa 60 na svega četiri miliona evra.

Veliki pad izvoza električnih mašina je doveo do smanjenja viška u razmeni ovih proizvoda za čak 132,5 miliona evra.

Sa druge strane, smanjenje uvoza drumskih vozila i delova od 32,5 odsto (uprkos još većem procentualnom smanjenju izvoza) dovelo je do smanjenja deficita za 34 miliona evra.

Međutim, najveći pozitivan doprinos trgovinskom saldu su svakako energenti i to nafta i gas. Na smanjenju vrednosti uvoza nafte za 25 odsto za prvih pet meseci, što zbog pada tražnje što zbog pada cena, ušteđeno je 152 miliona evra. Uvoz gasa je smanjen za svega 10 odsto pa je i ušteda daleko manja, oko 25 miliona evra.

Veliki pad izvoza i uvoza u maju, pad i deficita 3
Foto: Pixabay/Guvo59

Grana industrije koja je definitivno dobitnik korona krize je farmacija. Naime za pet meseci povećani su izvoz i uvoz i to za 28 i 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Sa razmenom je povećan i deficit i to za 47 miliona evra.

Ekonomista Mlađen Kovačević ističe da je teško predvideti šta će se dešavati u ostatku godine, a pre svega koliko će se smanjiti BDP, izvoz i uvoz naših najvažnijih ekonomskih partnera, Nemačke i Italije.

„Ako se kriza produbi to će nepovoljno uticati i na naš izvoz i uvoz. Ipak, treba reći da je to uglavnom uvoz i izvoz stranih kompanija koje rade ovde i to pre svega iz automobilske industrije. Svaka kriza izaziva ekonomski patriotizam, pa se tako nemačke i italijanske kompanije mogu odlučiti da zadrže proizvodnju i zaposlenost u svojim zemljama, a da smanje u filijalama iako im to nije jeftinije. To će sigurno uticati i na naš izvoz i uvoz i BDP. Smanjenje izvoza uticaće na pad BDP-a, a pad uvoza na smanjenje prihoda budžeta gde je PDV iz uvoza jedna od najznačajnijih stavki“, podseća Kovačević.

On ukazuje i da veliki pad u uvozu kapitalnih proizvoda ukazuje na smanjenje stranih direktnih investicija koje najvećim delom uvoze te proizvode.

„Smanjenje SDI znači i smanjenje BDP-a i to ne samo u ovoj, već i narednim godinama. Čim se ne podižu novi kapaciteti i fabrike, neće biti ni rasta proizvodnje u narednom periodu“, upozorava Kovačević.

Iako su u prva tri meseca strane direktne investicije bile visoke i dostigle 822 miliona evra, u aprilu su smanjene za trećinu u odnosu na isti period prošle godine.

Najveće smanjenje razmene sa Italijom

Najveći pad spoljnotrgovinske razmene u prvih pet meseci Srbija je imala sa Italijom, u početku virusom najpogođenijom evropskom zemljom. Izvoz u Italiju je smanjen za 268 miliona, a izvoz za 107 miliona evra.

Smanjenje razmene sa Nemačkom je uravnoteženo i smanjeni su i uvoz i izvoz za oko 84 miliona evra. Recimo, Slovenija je u razmeni sa Srbijom popravila poziciju, pa dok je smanjen izvoz u tu zemlju za 20 odsto ili 52 miliona evra, povećali su izvoz u Srbiju za pet odsto, odnosno za 12 miliona evra.

Zanimljivo je da je od početka godine do maja Srbija povećala izvoz u Kinu za čak 41 odsto (što je svega 3,3 miliona evra), dok je Kina povećala izvoz u Srbiju dvostruko manje, za 20 odsto, samo što taj prirast iznosi 200 miliona evra. Ekonomisti ukazuju da je rast izvoza u Kinu posledica skoro isključivo rada RTB Bor i HBIS iz Smedereva.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.